Један човек, пет заната

Мајстор Пека, како га сви у Сврљигу зову, највећи део дана проводи у маленој, три деценије старој радњи, погнут над радним столом – прави и поправља опанке, ципеле, папуче, сандале, каишеве, футроле и ташне.

Највише муштерија у његову радњу свраћа због поправке обуће, али има и оних који желе да им направи ципеле, опанке, сандале и папуче.

„Опанци се у последње време доста траже. Људи их купују због фолклора, али и као украс и сувенир“, каже Николић.

Према његовим речима, за обућарски и ортопедски посао школовао се у Нишу, док је у осталима самоук.

„Опанчарски занат сам хтео да научим још пре 25 година, од познатог опанчара из Нишке Бање, али није хтео ништа да ми покаже. Мало по мало, савладао сам га сам и последњих пет-шест година се њиме озбиљно бавим“, прича Николић.

Опанчарски занат, како каже, захтева доста стрпљења, јер један пар опанака не може да се направи без пет-шест сати рада.

„Опанке израђујем од телеће и јареће коже. Газни део је од телеће коже, јер је она јака, а горњи део од јареће коже, пошто је она мека и може да се 'плете'“, објашњава Николић.

Осим традиционалних сврљишких опанака које израђује, Николић са поносом свима показује и свој изум, „кобра опанке“, чији је горњи део тако исплетен да подсећа на кожу кобре.

„Сврљишки крај је некада био познат по изради опанака. У свакој кући по један мушкарац умео је да од свињске коже направи опанак 'пертлаш'. То је једно време била једина обућа коју су људи носили“, наводи Николић и истиче да у сврљишком крају више нема ниједног опанчара.

„Срећом, мог братанца који има 22 године занима опанчарски занат и он ће ме наследити. Обучавам га и већ може сам да прави опанке“, открива Николић.

Мештани кажу да је њихов земљак не само одличан мајстор већ и одличан шахиста, а још бољи певач. Опробао се, додају, и као глумац.