Које тајне се крију у зубима

Стоматолошка форензика релативно је нов део судске медицине. Омогућава нам да идентификујемо особу, откријемо када и где је живела, колико је имала година.

На пример, анализом корена зуба и умњака утврђује се колико је неко имао година.

„Да бисмо проценили строст особе, потребан нам је рендген-снимак. Када је умњак достигао одређени степен развоја, корен се малтене потпуно формирао, постоји једна вредност изнад које сматрамо да је та особа пунолетна, испод те вредности морамо посумњати да је особа малолетна“, објашњава др Ксенија Зелић Михајловић, докторка стоматолошких наука.

Истиче да на основу зуба успевају да открију и када је неко живео.

„Имали смо случајеве у којима су одређене индивидуе непознатог порекла. Скелетни остаци су показали да су живеле у периоду Другог светског рата, јер су имале пломбе на зубима које су се користиле само у једном кратком временском периоду, а након тога су замењене савременијим материјалима“, наводи Михајловићева.

Денталном анализом могу да кажу и какво је било орално здравље људи у, на пример, средњем веку.

„Болести које су заступљене на зубима из археолошке популације се не разликују превише у односу на савремену популацију, то је претежно каријес, пародонтопатија. Ми испитујемо скелете који долазе из потпуно различитих периода – праисторија, антика и средњи век. Оно што можемо да утврдимо на основу анализе је да, што се тиче болести као што је каријес, можемо рећи да су популације у прошлости имале много мање заступљен каријес него што ми имамо данас.“

„Имали су здравије зубе. С друге стране, они су зубе користили у физичким интервенцијама – плетење корпи, па имамо стрес који физички примећујемо на зубима, што данас није случај“, објашњава др Тамара Павловић, чланица истаживачког тима лабораторије за антропологију при Анатомском институту.

Проучавајући остатке из времена Римског царства, научници су открили да су многи имали зубе без каријеса. Тада нису постојале ни четкице ни пасте. Како је онда њихово орално здравље боље него наше данас? Због исхране – јели су воће, поврће и мало шећера.