Шестосатно радно време – ефикасно, али скупо

Управо би ова последња ставка, пише Индипендент, могла бити кобна за цели концепт шесточасовног радног времена. Пилот-пројекат односио се на 68 медицинских сестара у једном старачком дому у Гетеборгу.

Смањењем радног времена запослени су, показало је истраживање, били задовољнији, здравији, а брига о пацијентима је била боља.

Али град је морао да запосли додатних 17 особа, а то је коштало више од милион и по евра, објавио је Блумберг. Град је сад одлучио да се експеримент не наставља јер се боје да би трошкови могли измаћи контроли.

„То је везано за високе трошкове. Превише је скупо генерално скратити радно време“, каже Данијел Бернар, локални политичар са леве стране политичког спектра.

Он, каже како, и даље верује у постепено смањивање броја радних сати, јер напросто, сматра он, држава је све богатија па ће нешто тако у будућности моћи да приушти.

То није једини пример великог експеримента са скраћеним радним временом.

„Филимундус“, компанија из Стокхолма која програмира апликације, такође је увела шесточасовно радно време.

„Осмосатно радно време није ефикасно како људи мисле“, рекао је Линус Фелт, директор компаније.

„Велики је изазов остати на нешто фокусиран осам сати. Ми смо мешали рад и паузе како бисмо учинили радни дан што подношљивијим“, рекао је он.

Још пре 13 година краће радно време увела је шведска подружžница „Тојоте“. То им је донело већу продуктивност и пораст прихода па никада од тада радно време радника нису дизали.