Британци „пребројали“ инсекте који мигрирају кроз ваздух сваке године

„Ако се густина инсеката посматрана на југу Велике Британије екстраполира (примена законитости које су утврђене у једном подручју на ширу, још неиспитану област) у ваздушни простор континента, миграција инсеката на великим висинама може представљати највеће годишње кретање копнених животиња, упоредиво с највећим миграцијама океанских животиња“, објаснио је Џејсон Чапман из Центра Универзитета „Екситер“ за екологију и очување, у Корнволу.

Он је један од аутора студије спроведене помоћу радара и друге технике, уз узимање узорака током више од 10 година.

Ти огромни облаци инсеката по маси су више од седам пута већи него јата са укупно 30 милиона птица које сваке године напусте Велику Британију током миграције ка Африци.

Полазишта и одредишта инсеката нису утврђена овом студијом. Претходно посматрање сугерише, међутим, да многи полећу из Велике Британије или се враћају преко Ламанша и Северног мора.

Истраживачи су приметили знатне варијације у тим токовима, повезане се годишњим добима, од масовне миграције ка северу у пролеће, а у јесен ка југу. Обе су сличног обима.

„Велики број инсеката које смо проучавали, има значајне еколошке функције које су од суштинског значаја за одржавање здравља екосистема, као што су поленска оплодња, уништавање штеточина на усевима, чак и обезбеђивање хране за инсективорне птице и слепе мишеве“, рекао је Гао Ху, с Пољопривредног универзитета „Нанкинг“ у Кини, који је управљао анализом радарских података.

„Миграција животиња, нарочито инсеката, веома је сложено понашање које се развија милионима година и веома је осетљиво на климатске околности“, додао је Ху.

„Миграција инсеката може тако послужити као показатељ глобалних еколошких услова“, указао је Џејсон Лим, из Истраживачког центра у Ротамстеду у Великој Британији.

Тај истраживач такође објашњава да „климатске промене могу изазвати смањење бројности многих врста инсеката и повећавање бројности других који су веома прилагодљиви и могу да постану штеточине на усевима“.

Ова студија је разматрала летеће инсекте на висини већој од 150 метара изнад тла, користећи радаре за инсекте крупније од 10 милиграма, а за ситније су коришћени узорци ухваћени мрежом.