Ово су најбезбеднија места на планети у случају нуклеарног рата

На самом почетку текста аутори, др Алексис-Мартин са Универзитета у Саутемптону, и др Дејвис са Универзитету у Ворвику, износе тврдњу да тренутно заправо живимо у најмирнијем раздобљу светске историје, када се упркос сукобима на Блиском истоку и неким другим деловима света води мање ратова који су притом и знатно мање смртоносни него они у 20. веку.

Но, у контексту успешног нуклеарног експеримента Северне Кореје, „новог хладног рата“ САД и Русије (а са Трампом потенцијално САД и Кине), те вечито нелагодних односа Индије и Пакистана (обе државе имају нуклеарно оружје), опет је почело да се прича о могућности избијања нуклеарног рата.

Ова увек омиљена тема медија жељних сензација, добија на тежини изјавама попут оне коју је ове године дао пензионисани шефа Пентагона Вилијам Пери – он сматра да је нуклеарни рат данас извеснији него што је био током 70-их и 80-их година прошлог века.

Ипак, ако у неком црном, срећом мало вероватном сценарију дође до сукоба, где би било најсигурније место на свету, удаљено од потенцијалних напада и уништења?

Алексис-Мартинова и Дејвис су приликом одређивања тих локација узели у обзир тренутне залихе нуклеарних бојних глава у државама које их поседују (САД, Русија, Кина, Велика Британија, Француска, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја), вероватноћу сукоба с другим нацијама, па чак и дугорочну нумеричку прогнозу времена.

Различите пројекције на крају су резултирале сценаријом у којем долази до симултаног и мултилатералног нуклеарног рата.

Не претерано изненађујуће, као најсигурније место на свету показао се Антарктик, ледени континент који је уједно и место првог споразума о употреби нуклеарног оружја, којим је још 1959. године одлучено да ће се тамо само проводити мирољубива истраживања.

Друга опција је Ускршње острво које припада Чилеу, али је удаљено 3.500 километара од обала Јужне Америке. Међутим, ово мало острво не би могло да прими велики број избеглица које би простор делиле с чувеним каменим главама.

Трећа „најбоља“ опција су Кирибати, острвска држава смештена у централном делу Тихог океана, или Маршалска острва, део Микронезије, регије у западном Пацифику.

Иронично, САД су током 40-их и 50-их година прошлог века управо на ширем подручју Маршалових острва тестирале 67 нуклеарних бомби, због чега их је америчка Комисија за атомску енергију 1956. прогласила „местом које је далеко највише загађено радијацијом“.