Кад Шумадинац јаје поткива…

Потковица не мора да буде само нова обућа за коња. Потковице које настају у мајстор Животиној радионици неизоставни су део његовог новог хобија.

„Осамдесетих година био је чланак у новинама и ја сам то оставио, о поткивању јаја. Tоком ове зиме у јануару, тражећи неке папире и новине, пронађем тај чланак и кажем себи: 'Ајде пробаћу да поткујем јаје“, објашњава уметник Живота Денић из Лапова.

За нови хоби Животи је био потребан и нови алат. Купио је најпре, веровали или не, стоматолошку бушилицу! Овај необичан уметник из Лапова открива да једино ова бушилица може да избуши љуску живог јајета, а да га притом не полупа. Без бушилице, оловке и метра, његов хоби је тешко изводљив.

„Овде врло мало има тајни. Једна главна тајна је материјал, јер се потковица прави од олова а и остале ствари су делимично од тог материјала. Суштина је у концентрацији, смирености, а тајне неке велике нема. Волео бих да свако проба да поткује јаје“, уверава Живота.

Када се искује потковица и прецизно пробуше рупе на јајету тада је завршено пола посла. Пре поткивања, због мириса ваља да се јаје налије са мало шљивовице и да одстоји.

Док јаје „одмара“, мајстор Живота има и друге занимације. Већ 24 године прави дрвеног Шумадинца. Баш толико се бави скулптуром. Издељао је више од 100 ликова, а његови Шумадинци путују свуда по свету.

„Од пања ће настати лик једног нашег Шумадинца. Претежно радим наше Шумадинце односно наше људе са села. Волим да их приказујем у дрвету, рецимо као што је ово дрво старо 170 година од морског багрема“, објашњава Живота и додаје да Шумадинца или било коју другу скулптуру ради на свој начин.

Шумадинац би требало, како каже Живота у шали, да има мало већи нос, бркове, шајкачу и опанак број 45, јер Шумадинац је Шумадинац.

Живота Денић је, када је после више од три деценије рада на железници остао без посла, одлучио да се посвети својим хобијима. Зато је његово двориште простор пун различитих предмета направљених од дрвета, камена или глине.

„Када дођем увече ја иако уморан од других послова и од пољопривреде, мени ово представља одмор, психичко одмарање и задовољство“, каже овај Лаповчанин.

У различитим обилицима поткована јаја, овог лета су његово највеће задовољство. Када је мирис шљивовице испарио још једно јаје спремно је за потковицу.

„Сада је најбитније, треба ову потковицу на причврстимо на ово јаје и то је сад најделикатнији посао. Зато што приликом рада морам да будем прецизан. Мора да све дође на своје место“, наводи Живота и додаје како је суштина да потковица изађе кроз јаје, а да га не оштети.

Једно јаје Живота поткива у просеку око сат времена, а до последњег тренутка рада оно може да пукне. То му се често деси. Најбоља јаја за поткивање су гушчја, мада каже да му је жеља да проба да поткује и већа јаја попут нојевог.

„Пошто је крај потковице мало дужи, узимамо ове цвицангле да овај ексерић скратимо. Онда мора да се потковица подвије на доле, како би држала јаје. То је само прва потковица која га држи, а потребне су и две са једне и три са друге стране. И то би било то“, учи нас мајстор.

Живота ради за надницу сезонске послове, а свој необичан хоби не размишља да уновчи, мада је каже чуо да у суседној Хрватској једно потковано јаје кошта око пет евра. Жели само да настави стари обичај у шумадијском крају.

„Поента поткивања јаја је према неком старом предању и причи је да сваки ковач који је завршио ковачки занат, он је код мајстора морао да полаже овај испит. И уколико он поткује јаје, он је стопостотно усавршио ковачки занат“, прича ковач из Лапова.