Милион и по тона нафте се годишње излије у Русији

Од пумпи из којих се излива нафта и језераца црних од нафте до умирућег дрвећа - јасног знака подземног изливања нафтовода, пише Гардијан.

Упркос томе што су ови изливи мали и не привлаче пажњу медија, они су бројни, толико да се, према подацима руског министра за природне ресорсе и заштиту околине Сергеја Донскоја, годишње излије око милион и по тона нафте!

То је два пута већа количина него што је ослобођена из нафтне бушотине „Дипвотер хорајзон“ у Мексичком заливу 2010. године.

Главни проблем, према руском министарству, јесте што је 60 одсто инфраструктуре у лошем стању. Са релативно ниским казнама и слабим надзором, нафтним компанијама се више исплати да само закрпе цевоводе или наспу песак на изливе, него ли заиста уложе новац у квалитетну инфраструктуру.

„Цевоводи су истрошени, јер су ту још од совјетских времена. Нафтне компаније су сада схватиле да губе много нафте и почињу да их мењају, али је то врло мали напор. Морају много више да се потруде“, објашњава Василиј Јаблоков, координатор истраживачких пројеката „Гринписа“.

Упркос томе што производња гаса и нафте учествује у великој мери у руском буџету, она такође наноси велику штету по околину и локално становништво.

Руски државни статистички биро доставио је „Гринпису“ податке о 11.709 регистрованих пуцања цевовода у Русији 2014. године.

Поређења ради, у Канади је исте године регистровано пет несрећа у којима су повређени радници и још 133 инцидента са нафтним и гасним цевоводима.

У републици Коми је отворена први руски погон за прераду нафте 1745. године, а током 60-их и 70-их СССР-а почео је велики развој постројења. Усинск, град од 39.000 становника, регионални је центар.