Упознајте реплику најстаријег српског неолитског насеља

Скултпуру девојке од печене глине са дред фризуром пронађену на Плочнику пре 14 година видели су на насловној страни читаци лондонског Тајмса, а реплику сви посетиоци локалитета на коме је пре неколико година пронађен и бакарни прстен стар 7.000 година.

„Плочник је специфичан јер ту можемо да видимо да су људи знатно пре нас научили како да живе. Да је много ствари измишљено у неолиту, а да смо ми заправо данас само корисници тога“, открила је Јула Кузмановић Цветковић, археолог.

Како би био дочаран живот људи у млађем каменом добу, овде је подигнуто пет кућица од прућа и блата са разбојима, фурунама и огњиштима за печење глине.

У Плочнику су људи живели пре 7.500 година. Прерађивали су бакар, правили су оруђе од камена, сејали су пшеницу, хељду, спелту и росо али су и ткали.

„Ово је нешто ново, први пут сам чула за Плочник иако имам велико међународно искуство“, истакла је Каролина Дамјановска из Прилепа.

„Научили смо овде многе ствари из доба неолита, како су живели и шта су радили“, навела је Ивана Гелеска из Прилепа.

Плочник који је за посетиоце уређен пре осам година оживео је истоимено село у коме је око стотину људи. Дејан Миладиновић одржава овај локалитет и дочекује госте. Не планира, каже, из села.

„Обично питају из ког је периода, да ли је истина да је овде настало метално доба, што је и тачно, како су изгледале куће и како су живели“, истакао је Дејан Миладиновић из Плочника.

Колевку металургије у Европи годишње посети око 1.500 људи. Овде свраћају непланирано они који иду ка Куршумлији, али и туристи који организовано посећују Ђавољу варош, Пролом и Луковску бању.