Пре тачно 55 година Гагарин полетео у свемир

„Вaсток 1“ је само једанпут облетео око наше планете и за то му је требало 108 минута.

Пошто је постојала велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха.

Контролори на Земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту.

„Вастоком 1“ је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у „Васток 1“ у случају да се деси нешто непредвиђено).

Аутоматски систем је подесио „Восток 1“ у положај за укључивање повратних ракета отприлике један сат након почетка лета.

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8.000 километара од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде.

Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде свој посао како је планирано.

Вест о Гагариновом прелету медији у свету су пренели као вест века, а Американци су осим радости осетили и завист, па и дозу страха, јер је тадашњи СССР успео да их претекне у трци ка свемиру.

Два дана после лета, Гагарина су на Црвеном тргу у Москви дочекале хиљаде и хиљаде људи као хероја 20. века, а 12. април је проглашен Даном космонаутике.