Беoграђани „смазали“ културно благо Јапана

Док је у Србији тек окончана сезона свињских пихтија, из Јапана су нам стигле пихтије од рибе. Поред њих и разни облици сушија. У свим облицима и бојама, па чак и на ражњићу.

Поред аутомобилске и ИТ индустрије симболе Јапана је свакако суши. Главни суши мајстор који предводи групу од пет кувара који су дошли из Јапана, каже да је потребно провести пет дугих година у кухињи да би се савладао занат.

Главни кувар Хироказу Томисава каже да је јуче јео млевено месо на роштиљу и додаје да је било много ускусно, као и домаћу супу, која је била одлична.

Хироказу Томисава је професор на Универтитету и предавач у кулинарској школи у Токију. Исти град га је одликовао за његов рад, а цар позвао да му спрема трпезу на рођенданској забави. Једном речју, врло је важна личност у источном гастрономском свету. Вечерас је спремао храну за Београђане.

„Све намиринице које смо користили купљене су на локалној пијаци. Све што користимо у Јапану, нашли смо овде. Осим сирћета. Ваше је другачије, али лепо иде уз нашу кухињу“, каже главни кувар.

Откривање јапанске кухиње је откривање баланса и умерености у животу, каже амбасадор Јапана. Она такође симболише и здраву исхрану.

„У Србији постоји изрека, здравље на уста улази. Надам се да ћете вечерас уз суши и саке унети доста добрих састојака да будете дуго здрави“, рекао је амбасадор Јапана у Србији Ђуићи Такахара.

Оно што ставимо на сто треба да поштујемо, сматрају у Јапану.

„Поврће и воће је исто животиња. Онда ми добијемо тај живот, и можемо да преживимо. То значи ми морамо да сваком оброку изразимо захвалност“, рекао је аташе за културу амбасаде Јапана у Србији Јуићиро Омори.

У Србији се домаћину захвалност изражава уз ракију, у Јапану уз саке. Није незгодно ако се много захваљујете.

„Саке није толико јак, зато у Србији постоји ракија. За грађане Србије саке није тежак“, каже Омори. 

Уз нашу тешку храну, и како и Јапанци примећују, тешко пиће, како човек да онда код нас води лак живот? Ни Јапанци не знају.