Србија четврта у свету по производњи метли

Метле прављене од сирка гајеног у Селенчи надомак Бача свакодневно одлазе пут западне Европе. Најчешће у Швајцарску, Италију, Немачку...

„Производња сиркових метли је веома добра и због пољопривреде која код нас има велико упориште, и веома је значајна тако што је све више пољопривредних произвођача који сеју сирак, сирак метлаш, за који имају обезбеђен пласман, сигурно плаћање и тако се круг на један најлепши могући начин затвара“, рекао је председник општине Бач, Драган Сташевић.

Оно што издваја овакву метлу и чини је атрактивном, пре свега за европске купце, је то што је еколошки производ. Дрвена дршка и сиркова метлица послуже као биомаса, док жица и пластична врпца могу да се рециклирају.

Самир Сурап, који већ годинама прави метле, каже да је за њега просек да у једном дану направи 150 метли.

„Радим већ 7 година, норма је око 150 метли, а може и више, људи праве и по 200 метли. Углавном, норма је до 150, али могу да правим и више, има доста нас који правимо. Дневно направим и 300 комада али не ових, већ другачијих метли“, рекао је Сурап.

У Селенчи, једној од шест месних заједница у општини Бач, познатој по томе што је већински насељена Словацима, ради око двадесетак произвођача метли. Удружени наступају на европском и светском тржишту.

Било са дршком или без, као превозно или средство за рад, тек метла је била испирација многих уметника. По производњи метли четврти смо у свету, а ко зна шта би радиле вештице и виле без овог апарата за чишћење или летење да се баш не производи у Србији.