Хјустоне, имамо проблем... Србија има одговор!

„Ја не волим освајаче на Земљи, али у васиони у освајању небеских тела то је друга прича, то ја високо цијеним и желим највеће успјехе у том погледу“, био је став Јосипа Броза Тита.  

„Награђен“ је камењем са Месеца.

Било је то 1969. године када му је фрагменте Месечевог тла донела посада „Апола 11“: Нил Армстронг (капетан), Едвин Баз Олдрин (пилот Месечевог модула) и Мајкл Колинс (пилот командног модула).

СФР Југославија била је међу 22 земље које су посетили по повратку с Земљиног природног сателита. 

Специјалним авионом председника Никсона стигли су у Београд 18. октобра 1969, непуна три месеца након што је Армстронг „тамо горе“ изговорио чувену реченицу „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство“.

Након дочека на аеродрому, смештања у хотелу „Југославија“, вожње астронаута отвореним колима кроз Београд и куртоазног пријема, Јосип Броз их је задржао на ручку у Белом двору, где се и догодило званично уручење камена са Месеца.

Тито је њима узвратио табакерама – Армстронгу, који је крочио на Месечеву површину, дао је ону тешку 146 грама, Колинсу нешто лакшу и трећем, Олдрину, незнатно мању од оне друге.

Супруге астронаута добиле су брошеве са коралима, такође редом по величини, као и њихови мужеви.

Следећег дана су положили венац на гроб Незнаног јунака на Авали. Били су и у  директном преносу на телевизији.

Уручили су Титу и реплику плакете са поруком коју су оставили на Месецу, након чега је он одликовао сваког астронаута појединачно Орденом Југословенске звезде са лентом, највишим југословенским одликовањем које се могло доделити страним држављанима који нису шефови држава.

На Земљу је са прве мисије донето између 24 и 27 килограма узорака Месечевог тла – камења и прашине.

Фрагменти тог „товара“, које је јавност могла последњи пут да види пре годину дана (и 45 година од првог слетања) на изложби „Поведи ме на Месец: Експонати свемирских експедиција и поклони Јосипу Брозу Титу“ у Дому омладине, вреде око 400.000 евра.

Припадају фонду Музеја историје Југославије који чини више од 200.000 предмета.

А где је остатак са свих шест америчких мисија на Месец, као и како је могуће да Наса због мера штедње избрише 200.000 снимака, међу којима и оригинални снимак последњег слетања, питају се поједини званичници руске владе.

Неки од њих су чак спремни да поведу и истрагу о томе. „Не тврдимо да нису летели (до Месеца) и направили филм о томе. Али, сви научни, или можда културни, артефакти су део заоставштине људске врсте и њихов нестанак је заједнички губитак. Истрага ће показати шта се догодило“, рекао је Владимир Маркин, портпарол Истражног комитета при руској влади.