Научници открили крв диносауруса?

Британски научници објавили да су на костима диносауруса открили нешто налик црвеним крвним ћелијама и колагенским влакнима.

Користећи молекуларну микроскопију, истраживачи су анализирали фрагменте костију диносауруса који су живели пре око 75 милиона година, у доба креде.

Фосили су били у тако лошем стању да је било немогуће тачно одредити којем типу животиња су тачно припадали, објаснио је за АФП коаутор студије Серђо Бертацо са Краљевског колеџа у Лондону.

Међу узорцима су биле канџе диносауруса месождера, неколико костију ножних прстију диносауруса сератопсида и хадросаура као и фрагменти ребра једне непознате врсте ових праисторијских џинова.

Све кости су пронађење пре око 100 година у Парку диносауруса у Алберти, у Канади, а данас се чувају у Природњачком музеју у Лондону.

„Пронашли смо структуре које би могле да буду оригиналне црвене крвне ћелије појединих диносауруса као и друге структуре за које сумњамо да су оригинална колагенска влакна“, рекао је Бертацо.

Претходним истраживањима на костима диносауруса пронађени су трагови органских материја, али само на изузетно добро очуваним фосилима, до којих се веома ретко долази.

„Овим доказујемо да је далеко већа вероватноћа него што се мислило да се на фосилима пронађу органске материје, барем на микроскопском нивоу“, објаснио је Бертацо.

Наиме, доскора се веровало да молекули протеина не могу да опстану дуже од четири милиона година.

Бертацо и његов тим су користили специјални микроскоп са снопом тешких атома који прави нанометријске резове на узорку.

„Микроскоп има и роботску руку са микро иглом која се може користити за узимање и премештање ствари унутар микроскопа“, објаснио је научник.

„Комбинацијом снопа и игле, у могућности смо да засецамо сићушне делиће фосила и обавимо анализе како бисмо евентуално нашли фрагменте аминокиселина“, додао је Бертацо.

Научници су намеравали да анализирају пукотине које су настале распадањем органског материјала, а пронашли су структуре за које претпостављају да су црвене крвне ћелије као и влакна слична колагену, протеину који гради везивна ткива код животиња.

„Било смо потпуно затечени!“, навео је Бертацо, додајући да су потребни додатни докази да би се потврдила природа тих структура.

"Уопште нисмо очекивали тако нешто. Дуго нам је требало да схватимо шта смо заправо видели“, истакао је научник, истичући да су он и његов тим упоредили ово древно меко ткиво са узорком крви птице ему и установили невероватне „сличности“.

Диносауруси су далеки преци данашњих птица, и научници се надају да ће помоћу ове врсте истраживања открити како и када су се хладнокрвни гуштери преобразили у топлокрвне птице брзог метаболизма.

Откриће до ког су Бертацо и његов тим дошли је значајно по томе што указује да је презервација овог типа меког ткива уобичајенија него што се досад мислило.

„Не могу ни да замислим шта бисмо све могли да пронађемо у будућности“, истакао је Бертацо.

Што се, пак, могућности открића ДНК диносауруса тиче, биће потребно још пуно истраживања пре него што научници буду у стању да кажу да ли је то извесно или не, навео је он.