Шта генија чини генијалним?

Директор Центра за истраживање ума на Универзитету у Сиднеју Алан Снајдер каже да се термин генијалности најчешће погрешно перципира и да га је веома тешко дефинисати, преноси Танјуг.

„Генији су веома ретки“, примећује Снајдер и додаје да за њега није коефицијент интелигенције то што чини генија, већ да су то људи који омогућавају да се свет види у новом светлу.

Научници су дуго покушавали да повежу генијалност и висок коефицијент интелигенције, али без успеха, укључујући и студију која је почела давне 1925. године.

Према речима неуропсихолога са Универзитета у Новом Мексику Река Јунга, генијалност је изузетно тешко предвидети и она не захтева изузетно висок ниво интелигенције.

Снајдер сматра да особа мора да буде креативна и да има храбрости да своје идеје спроведе у дело без обзира на отпор на који наилази.

Такође, изузетно се интересује за проучавање креативности и особина које чине некога „шампионом“.

„У најширем смислу, оно што 'шампиона' разликује од остатка људи није жеља да буду најбољи или страх од неуспеха, већ осећају несвесни отпор и одвратност према просеку“, сматра Снајдер.

Научници се слажу да оно што је неопходно да би особа била геније су висок ниво креативности и упорности.

„У неком крајњем смислу, креативност представља акт побуне. Морате бити спремни на то да се до краја борите за своје идеје, чак и када сви остали сматрају да нисте у праву“, сматра Снајдер.

Али врлина која више од било чега карактерише генија је способност да никада не престане да размишља о проблему, тврди професор Мекмахон, аутор књиге Divine Fury: A History of Genius.

У филму Теорија свега та особина је врло добро приказана. Наиме, физичар Стивен Хокинг упркос својој болести покушава да се попне уз степенице своје куће, показујући капацитет за упорно тражење решења на дуже стазе.

„Упркос томе што се та особина често сматра тврдоглавошћу или опсесијом, управо она је то што генија разликује од интелигнетних људи“, закључио је Мекмахон.