Џиновски океан некада је покривао петину Марса

Користећи снажне телескопе са Земље, тим научника, предвођен Џеронимом Виљаневом, открио је знакове воде у Марсовој атмосфери.

„Наше истраживање представља прилично утемељену процену колико је на Марсу некада било воде. Сада можемо боље да разумемо Црвену планету“, истакао је Виљанева.

Пре око 4,3 милијарде година, на Марсу је било довољно воде да прекрије целу планету 137 метара дубоким слојем. Научници сматрају да је та огромна количина воде била концентрисана и заузимала око пола северне хемисфере, са максималном дубином од 1,6 километара.

Нове процене направљене су на основу проучавања површине Марса помоћу Европске јужне опсерваторије у Чилеу и Насиног инфрацрвеног телескопа на Хавајима.

Са овим моћним инструментима, научници су успели да открију два облика воде у Марсовој атмосфери. Први је уобичајени H2O. Други је HDO, ређа варијација у којој је један атом водоника замењен деутеријумом.

Поредећи однос HDO и H2O у води данас на Марсу са односом воде заробљене у метеориту који датира пре око 4,5 милијарди година са Марса, научници могу да измере атмосферске промене и одреде колико је воде нестало са Црвене планете.

Истраживачки тим посебно је био заинтересован за регионе близу северне и јужне поларне капе, јер су у њима садржане највеће тренутне количине воде. Научници сматрају да вода у поларним капама може да покаже шта се десило са воденим површинама током влажног Ноачијан периода планете, који се завршио пре 3,7 милијарди година.

Сложеним израчунавањима дошло се до податка да је Марс изгубио више од шест и по пута већу количину воде него што се тренутно налази у поларним капама.

То значи да је запремина Марсовог раног океана била најмање 20 милиона кубних километара воде, а покривао је око 19 одсто површине планете.