„Неосвојива“ тврђава из 10. века

Археолози су на данском острву Зеланд пронашли остатке кружне викиншке тврђаве, преноси британски Телеграф.

Историчари верују да је та тврђава коришћена за покретање инвазије на Енглеску.

Ради се о петој до сада нађеној кружној тврђави и првој ископаној у последњих 60 година у Данској. Две тврђаве су нађене на југу данашње Шведске.

Са пречником од 145 метара, тврђава названа "Vallø Borgring" је трећа по величини међу до сада откривеним.

„Ово су сјајне вести. Иако су Викинзи били и на територијама других држава, ове кружне тврђаве су карактеристичне за подручје Данске. Многи су престали да се надају да их има још неоткривених“, каже Ласе Соне, историчар са Универзитета у Копенхагену.

Археолози су нашли остатке захваљујући новим методама које нуди археолошка геофизика.

Хелен Гудчајлд са Универзитета у Јорку је измерила мале варијације у Земљином магнетизму, како би открила шта се налази испод тла.

Историчари још чекају лабораторијске резултате анализе стубова спаљених капија, како би тачније одредили старост новооткривене тврђаве.

Претпоставља се да је изграђена крајем 10. века, током владавине Харалда Громсона Плавозубог, краља који је увео хришћанство у Скандинавију.

Међутим, неки историчари сматрају да је ову тврђаву могао да изгради његов син Свен Рашљобради, први Данац краљ Енглеске, као војни камп из којег је кренуо напад на Енглеску. Он је заузео Лондон 1013. године и прогласио се краљем Енглеске на Божић исте године.

Рашљобради је био и први дански краљ који је имао кованице по свом лику. Иако је за сада само мали део тврђаве ископан, чини се да је рађена на исти начин као и остале прстенасте тврђаве.

Ове тврђаве познате као трелеборзи (по месту Трелеборг где је нађена прва) имају четири отвора, на којима су се некада налазиле дрвене капије, које гледају ка различитим странама света и унутрашње двориште подељено на четири дела.