Компензација донела дуг од 65 година

Са неверицом посматра Југослав Станисављевић трафо-станицу у свом дворишту. Одавде стуја стиже у домове становника три села, а његов у мраку.

„Далековод од 10 киловолти иде преко мог дворишта, моја деца нису сигурна, све то зрачи“, каже Југослав Станисављевић.

Отац и деда тврди још 1948. године су уступили део земљишта за изградњу трафо станице.

За узврат добили су бесплатно коришћење електричне енергије. На реч, без икаквих папира и било је тако више од пола века. Од 2004. године почели су да стижу рачуни. За шест година дуг је нарастао на 1.700.000 динара.

„Неко се одједном сетио, руководилац, шеф да ја постојим као купац струје и да морам да платим упркос томе што мени није нико никада исплатио ни један динар што сам уступио земљу за трафо-станицу“, објашњава Југослав.

Уз свећу која им је једина светлост већ пет дана на столу рачун, најновији на 100.000 динара. Због њега је струја исечена, тврде без икакве најаве.

„Ми нисмо били код куће, а они су дошли и исекли нам струју“, додаје Ирена Станисављевић.

У дому Станисављевића има троје деце. Невоља је зато још већа. Нема струје, нема ни воде, у соби 40 степени.

„Морам да ложим шпорет, шта ћу троје унучића, сад ће доћи из школе треба нешто да једу“, каже Гордана Станисављевић.

У лесковачкој Електродистрибуцији о читавом случају говоре кратко.

„Породица Станисављевић нема документе на основу којих заснива своје тврдње, нема их ни наша електродистрибуција, ми морамо да наплатимо потраживања судским путем“, наводи портпарол Електродистрибуције Лесковац Небојша Станковић.

Југослав нити може нити хоће да плати дуг. Пре ће каже купити агрегат.

„Прво нека они мени исплате надокнаду од 1948. године до данас, па ћу ја одмах њима да платим дуг“, истиче Југослав.

За то ће ипак требати и време и новац, а до тада Станисављевићи ће са својим гостима Спасовдан прославити уз свећу.