Прави и филмски Рудолф

Ирваси са божићних честки и из филмова широм света, у ово доба године, галопирају вукући санке са Деда Мразом, али на северном рубу Европе, они су део свакодневног живота током целе године - лутају пољима Лапоније, домовине староседелаца, Лапонаца.

Лапонци или Сами су номадски народ који живи на северу Норвешке, Шведске, Финске и на северозападу Русије.

Данас мали број Лапонаца живи на традиционалан начин, пошто су многи отишли у градове због школовања и запослења. Ирваси су, пак, морали да остану.

Прави ирваси, наравно, не могу да лете, али веома брзо могу да пређу велике раздаљине. Ове животиње су јединствене по томе како су се прилагодили да преживе сурову зиму Лапоније.

Длаке њихове гриве су шупље, па ваздух ствара изолацију, а крзно им је веома дебело. То је разлог што Лапонци увек праве одећу од њиховог крзна.

Ирваси имају већа копита од лоса или јелена, а када је снег дубок, још их рашире и на тај начин заустављају пропадање.

Како би се прилагодили променљивом нивоу светлости на далеком северу, ирваси мењају боју очију. Лети су очи ирваса жутозелене, а зими тамноплаве. Плава боја током најмрачнијих месеци године помаже да се распрши више долазне светлости, а резултат тога је бољи вид.

У популарној култури, ирваси су напознатији по причи о Деда Мразу, кога на санкама вуче осам летећих ирваса, како би на Бадње вече поделио поклоне деци широм света.

Такав сценарио први пут је описан 1820. године у књизи Американца Клемента Кларка Мура. Више од 100 година касније амерички писац Роберт Л. Меј додао је ирваса Рудолфа са црвеним носом, који их предводи.