ДНК стар 24.000 година сведочи о сродству Европљана и Индијанаца

Посмртни остаци дечака, сахрањеног у Сибиру пре 24.000 година, откривају његово сродство са западним Европљанима, с једне, и америчким Индијанцима, с друге стране, пише Дејли мејл.

Геном дечака са археолошког локалитета Малта у Сибиру, у близини Бајкалског језера, који припада горњем палеолиту, приредио је два велика изненађења археолозима.

Откривено је да су у време последњег леденог доба људи из Европе стигли много даље у Евроазији него што се раније мислило. Иако нису пронађени остаци његове косе или коже, дечакови гени показују да је имао смеђу косу, смеђе очи и пегице по лицу.

Друго изненађење уследило је када су схватили да се његов ДНК - око 25 одсто - подудара са ДНК америчког домородачког становништва.

Одавно се претпостављало да су први људи који су стигли на амерички континент били потомци сибирских народа, рођака источних Азијаца.

Сада се испоставља да су они били мешавина западних Европљана, који су стигли до Сибира, и житеља тамошње Малта културе.

До тог фасцинантног открића дошао је професор Еске Вилерслев, са Унивезитета у Копенхагену.

У ДНК из дечакове надлактице пронашао је маркере који говоре о његовом европском пореклу, што значи да су пре 20.000 година народи који су стигли у Европу много брже напредовали ка истоку и стигли до Сибира.

Занимљиво је да је ДНК показао да је дечак у сродству и са Европљанима и са домородачким становништвом Америке, али не и са источним Азијцима.

Доктор Вилерслев је закључио да су се потомци америчких домородаца већ били одвојили од источних Азијаца, када су почели да се укрштају са народима културе Малте код Бајкалског језера.

Њихови потомци прешли су Берингов копнени мост који је у то доба спајао Северну Америку и Азију, то јест Сибир и Аљаску. То су били први становници америчког континента.