Откривена тајна Јупитерове црвене мрље!

Велика црвена мрља на Јупитеру, највећи циклон у Сунчевом систему, по свим правилима физике требало је да нестане одавно. Научници тврде да су коначно нашли одговор на питање које деценијама прогони астрономе.

Наиме, олуја коју је први пронашао астроном Ђовани Доменико Касини, још у 17. веку, у животу се одржава вековима захваљујући вертикалном кретању гасова у Јупитеровој атмосфери. Иако је, као и свака олуја, одавно требало да потроши енергију, овај суперветар стално добија нову енергију из нижих слојева атмосфере, показао је компјутерски модел развијен на Харварду.

Црвена олуја се налази између две јаке струје ветрова, које дувају у различитим смеровима и успоравају окретање мрље.

„Много процеса помаже гашењу олује попут оне на Јупитеру. Турбуленција и таласи у олуји расипају енергију њених ветрова и тако се губи много енергије, што би за последицу могло да има гашење мрље. А ипак, мрља још постоји“, каже професор Педрам Хасанзадех са Харварда.

Са колегом Филипом Маркусом, професором са Универзитета у Калифорнији, он је направио компјутерски модел суперолује. Њихов модел био је тродимензионалан и у високој резолуцији.

„Научници су у прошлости игнорисали вертикално кретање гасова, јер су мислили да оно није важно или су користили једноставније једначине“, објашњава Хасанзадех. Ипак, они сматрају да је вертикално кретање гасова кључно за постојање црвене мрље.

Како вртлог губи енергију, вертикално кретање увлачи вреле гасове из виших слојева атмосфере и хладне гасове одоздо, чиме се потрошена енергија надокнађује.

Неки научници раније су веровали да велики вртлог усисава мање олује, али су већ поједини модели доказали да то није тачно.

Хасанзадех каже да његов модел није објаснио баш све детаље суперолује, као и да је могуће гутање мањих олуја.