„Искакање“ једне од најјачих соларних бакљи

Са Сунца је „искочила“ соларна бакља у 2:30 часова 24. октобра, а НАСА је забележила овај феномен у свој његовој лепоти захваљујући опсерваторији „Солар дајнамикс“, пише Дејли мејл.

Призор је невероватан. Сунчева (соларна) бакља је класификована као "М9.4", на скали од "М1" до "М9.9", чиме је постала једна од најјачих бакљи у "М" класи у последње време.

Сунчева бакља је силовита експлозија у Сунчевој атмосфери, са енергијом, која је еквивалентна милијардама мегатона ТНТ.

Експлозија путује брзином око милион километара на час, а понекад и брже.

Сунчеве бакље имају утицај на електромагнетни пренос у многим телекомуникационим уређајима на Земљи. Соларне бакље се дешавају у Сунчевој корони и хромосфери.

Први пут примећене су 1859. године. Учесталост бакљи варира од неколико на дан до мање од једне седмично, а то је када је Сунце у мирнијем периоду.

Пламенови се повезују са короналним избацивањем масе, што много утиче на нашу климу.

Производе се честице великих енергија, које чине Сунчев ветар, који долази до Земљине магнетосфере.

Постоје опасности озрачења астронаута за време јаких Сунчевих бакљи.

Ток рендгенског зрачења повећава јонизацију горњих слојева атмосфере, који интерагују са радио-таласима.

Могу допринети аурори бореалис и аурори аустралис - поларној светлости.

Соларне бакље ослобађају каскаду честица велике енергије, што је познато као „протонска олуја“.

Протони могу проћи кроз људско тело и направити биохемијско оштећење.

За већину протонских олуја потребно је два или више сати да стигну до Земље. Међутим 20. јануара 2005. године, протонска олуја је на Земљу стигла 15 минута после примећивања.