И би светлост!

„Ко се сунца крије, боље да га није“, гласи народна пословица. Становници норвешког градића Рјукана се нису крили, али су високе планине спречавале сунчеве зраке. Наиме, варош, 150 километара западно од Осла, налазила се у сенци планина којима је окружена од септембра до марта, па у том периоду ни трачак директне сунчеве светлости није стизао.

Коначно, помоћу модерне технике, вековни проблем је решен. Захваљујући џиновским огледалима, становнике сада греју сунчеви зраци.

Пре постављања огромних огледала на планине, дуга и тмурна зима негативно је утицала на морал становника, али је и одвраћала потенцијалне туристе.

Пре око сто година, један од грађана Рјукана предложио је да се високо у планини поставе огледала од којих ће се одбијати сунчеви зраци директно на град. Чак је у ту сврху припремио детаљне нацрте.

Пројекат је био интересантан, али због технолошких разлога никада није остварен. У међувремену је изграђена жичара, којом су становници лакше могли да оду по неопходни меланин у пределе под сунцем.

Сеновити градић је тонуо све дубље у депресију све док власти нису одлучиле да прекопирају пројекат помоћу којег се један италијански град решио сличног проблема.

Огледала, постављена на врх планине, контролише компјутер који их помера у зависности од положаја сунца, тако да град увек буде обасјан светлошћу.

Соларне плоче, пак, обезбеђују потребну енергију за аутоматско прање огледала и њихово даљинско манипулисање.

Становници Рјукана кажу данас да им се живот потпуно променио. Центар града постао је омиљено место окупљања, на којем се деца радо играју.

„Заиста је посебан осећај осетити топле сунчеве зраке док шетате тргом. Све то смо учинили за наше бледуњаве малишане“, истакао је градоначелник за лондонски Телеграф.