Рика јелена, мушкарци и „eфекат Берија Вајта“

У Великој Британији почела је сезона парења јелена. Велики мужјаци провели су 10 месеци раздвојени по малим групама, а сада се поново враћају у велика крда. Изглед и наступ је све. Ходају поносно, шепуре се, показују рогове и, наравно, ричу. И веома су предани у томе.

Спремни су да жртвују много тога. Док траје сезона парења они не једу и фокусирају се да одржавају свој харем. Уколико би јели не би могли да надгледају женке и да редовно ричу. У што дубљем регистру, то боље.

Иако је добро познато да је рика одувек била један од начина да се покаже доминација и истакне присуство, научници се нису претерано бавили „тоналитетом“.

У људској еволуцији одавно је познато да се гркљан у грлу временом померао све ниже, што је утицало на дубину гласа. Научници су сматрали да је то уникатна људска карактеристика и сматрали су да је она условљена другом особином јединственом за људе - говором.

Међутим, шта ако, као што и јесте случај, и јелени имају ниже позициониране гркљане? То значи да и нисмо баш толико специјални као што смо мислили, али и да позиција гркљана није условљена говором.

Што се родне разлике тиче, гркљан је обично нешто ниже постављен у грлу мушкараца у односу на позицију код жена. То условљава дубљи глас који никако не утиче на разговетност, што дефинитивно значи да еволутивно развијање компликованог говора није изазвало спуштање гркљана.

Онда остаје још само један разлог - сексуални. Када слушамо нечије речи ми у ствари добијамо много више информација од њиховог значења. Иако нисмо свесни тога, величину човека одређујемо, између осталог, и по дубини његовог гласа.

Ефекат Берија Вајта

Дубљи мушки глас, који потенцира величину тела и доминантност појединца било да је човек или јелен, вероватно се развио зато што жене, као и кошуте, доживљавају дубље гласове привлачнијим.

Ово би могло, предлажу многи, да се назове „ефекат Берија Вајта“.

Студија Универзитета у Абердину дошла је до закључка да жене преферирају дубље мушке гласове. Занимљиво је и да жене боље памте информације које им долазе од човека са „Бери Вајт“ гласом.

Дубљи глас мушкараца, као и код јелена, не само да привлачи жене, већ „растерује“ конкуренцију. На Универзитету у Питсбургу изведена је студија у којој су мушки студенти морали једни против других да се „боре“ за састанак са девојком.

Борба није била физичка, већ вербална. Трик је био да се не виде, али да кроз разговор дођу до информације о свом противнику и изборе се за састанак. Закључци су били фасцинантни.

Учесници који су сматрали да су доминантији током разговора чинили су свој глас дубљим. Са друге стране, они који су себе доживљавали као инфериорне причали су пискавијим гласом.

Мушкарци су се одмеравали, попут јелена у парењу. Такође су прилагођавали своје гласове како би усмерили конверзацију тако да избегну конфронтацију.

„Алфа“ мушкарац причао је дубљим гласом како би нагласио своју доминацију и уплашио свог противника, а мушкарац који је сматрао да ће изгубити игру причао је вишим, пискавијим гласом, подсвесно поручујући: „Немој да се бориш са мном. Победио си“.