Научници савладали фузију!

Све магазинске вести можете пронаћи и на нашим Фејсбук и Твитер страницама.  

Стварање енергије помоћу фузије већ дуго је недостижан циљ, а вечита шала међу научницима је да ће реактори бити направљени у наредних 20 година, што се прича већ шест деценија, пише Дејли мејл.

Ипак, Џон Едвардс из Националног објекта за активацију (НИФ) у Ливермору, тврди да је његов тим стигао на само корак до циља и да су потребна још само мала инжењерска побољшања њихових инструмената да би добили фузиону енергију, за чије стварање је потребна иста количина енергије, а не већа, као досад.

Фузиони реактор користи исти принцип помоћу којег Сунце производи енергију. Овим процесом атомска језгра - протони и неутрони - формирају теже елементе и ослобађају енергију.

У звездама попут Сунца фузија се догађа због немерљиве тежине водоника, који „гњечи“ протоне у центру Сунца да би створио хелијум.

Фузија се разликује од фисије, коју користе нуклеарне електране, где се атоми разбијају и тако отпуштају енергију.

За разлику од радиоактивних производа фисије, фузионе електране би стварале много енергије без икаквог радиоактивног отпада.

Да би створили фузиону реакцију, научници НИФ испаљују ласерске зраке у шупљи цилиндар направљен од злата.

Ласерски импулси, који трају милијардити део секунде, погађају малу сферу пуну деутеријума и тритијума (изотопи водоника с једним, односно два додатна неутрона у језгру).

Кад се то догоди, злато емитује рендгенске зраке, који су тако јаки да долази до испаравања металне површине.

То испаравање ствара немерљив притисак на деутеријум и тритијум и покреће фузију, и од ових атома водоника настају атоми хелијума и неутрони.

Ипак, због несавршености површине сфере долази до расипања енергије, па је и даље у реакцију потребно уложити више енергије него што се на крају добије.

Цена реакције

„Засад добијамо 80 одсто енергије коју уложимо, али надамо се да ћемо то ускоро поправити“, каже Џон Едвардс.

Према његовим речима, иако још не могу да направе фузиони реактор, циљ је да фузиона реакција у њиховој лабораторији ствара бар онолико енергије колико се утроши за њу.

Проблеми које имају, објашњава Едвардс, искључиво су инжењерске природе, док је теорија добра.