Неандерталац из Сићева

У Малој Баланици, пећини у Сићевачкој клисури, пре седам година пронађен је фосил претка данашњег човека, за који су лабораторије Универзитета у Бордоу и Квебеку, у канадском Монтреалу, потврдиле да је стар пола милиона година. Та информација дуго је била тајна, како би локалитет био сачуван.

Откриће су недавно објавили престижни научни часописи Еволуција човека и Плус један. Мала Баланица је тако постала трећи по старости археолошки локалитет у Европи, на којем су недавно настављена истраживања међународног тима археолога.

Пре археолога овуда су прошли трагачи за златом, који су уништили поједине доказе. Сада се убрзано истражују Мала и Велика Баланица у којима је, осим вилице наших предака, пронађено много животињских остатака и камених алатки из палеолита.

„Ово је јединствено насеље у светским оквирима и због тог је изазвало толику пажњу и стручњака и студената“, каже др Душан Михаиловић, археолог са Филозофског факултета у Београду.

Међу археолозима из Србије и Северне Америке је и Канађанка Кетрин Роџерс, са Универзитета у Винипегу, која је први пут на Балкану.

„Пронашли смо много тога што је занимљиво. Ово је важан пројекат и одушевљена сам“, каже Роџерсова, студенткиња археологије из Канаде.

Пронађени фосил вилице потврђује да је на просторима Сићевачке клисуре живео људски предак другачијих карактеристика од оног у западној Европи. Носио је крзно, а ловио је бизоне, носороге и козороге.

„Они су изгледали и ходали као ми, усправно са главом коју с држали право и са релативно великом лобањом и простором за мозак“, објажњава Мирјана Роксандић са Универзитета „Винипег“ у Канади.

Мештани Сићева очекују туристе. Спремни су, кажу, да помогну, да се направе археолошки музеј и пешачка стаза до пећина.

Новица Поповић тврди да су у Сићеву изузетно спремни да помогну ту идеју, да су способни, а домаћице заиста изванредне и да би знале да дочекају и угосте госта.

За уређење локалитета, који је старији од Крапине у Хрватској и Петралоне у Грчкој, стручњаци тврде, да не треба много пара. Додатна предност је што је ово налазиште хоминида у Сичевачком парку природе, на путу ка Бугарској, двадесетак километара од нишког аеродрома.