Преко паса до звезда

Много пре него што се човек упустио у прву свемирску авантуру, његов најбољи пријатељ је „пробио лед".

Да би испитали тада непознате ефекте ниске гравитације и сила које делују на жива бића током лансирања, руски научници направили су ова одела под високим притиском, која је требало да чувају псе током експеримената педесетих година прошлог века.

Везивали би их у, по данашњим стандардима, неке чудне справе, затим убацивали у ракете и испаљивали 80 километара увис, на ивицу свемира. Враћали би се на Земљу помоћу падобрана.

Лекције које су научене утабале су пут Лајкиној мисији 1957. године када је постала прва животиња у Земљиној орбити.

Нажалост, само је неколико псећих свемирских одела остало сачувано.

Једно, браон боје, тренутно је изложено у Националном свемирском центру у Лестеру, заједно са кацигом у облику псеће главе.

Говорећи о њему када је стигло у тај центар 2010. године, Кевин Јејтс, менаџер за свемирске комуникације, рекао је за Гардијан: „На почетку трке за освајање свемира нико није знао како ће људско тело реаговати на боравак у условима ниске гравитације, велику висину и силе које изазива лансирање. Тако да су пси коришћени за тестирање тих реакција. Већина паса је преживела. Десило се само пар инцидената приликом којих су пси угинули".

Совјетски научници су предност дали псима у односу на примате, јер су сматрали да су способнији да седе мирно дуже време.

Већина животиња биле су луталице са московских улица.

С друге стране, Американци су преферирали шимпанзе, због сличности са људима.

Бити затворен у таквим оделима и капсулама изгледало је застрашујуће, али, према Јејтсовим речима, многи пси су изгледали врло срећно по повратку на Земљу.

„Видео сам оригиналне фотографије паса које су покупили када су слетели. Били су веома узбуђени када су видели своје власнике", објашњава Јејтс.

Лајка, совјетска луталица, била је први пас који је боравио у Земљиној орбити у новембру 1957. године, у сателиту „Спутњик 2", али је погинула током мисије.

Годинама након тога саопштавано је да је преживела шест дана док није нестало кисеоника, али је 2002. године испливао податак да је највероватније угинула од топлоте само пар часова после лансирања.