Direktor RHMZ-a otkriva gde se očekuju najveći pljuskovi – treba li da strahujemo od poplava

Jugoslav Nikolić naglašava da će danas i sutra posle podne postojati uslovi za pljuskove, a najugroženiji biće južni delovi zemlje.

"Mala je verovatnoća da neki delovi zemlje budu zaobiđeni padavinama, ali je velika verovatnoća da ne budu intenzivne padavine. Relativno svežije vreme sa sunčanim intervalima biće u nedelju. Svežije vreme očekuje se do sredine sledeće nedelje sa jutarnjom temperaturom od 10 do 15 stepeni i maksimalnom dnevnom od 23 do 27. Od sredine sledeće nedelje sunčano vreme i dnevne temperature preko 30 stepeni", poručuje direktor RHMZ.

Prema njegovim rečima, letnji period je tipičan za ovakve situacije, kada hladnija vazdušna masa naiđe na topliju podlogu.

"Svaka prognoza ima određenu verovatnoću ostvarenja. Ona se ostvaruje 85-95 posto i svi koji prate prognozu imaju visoke benefite. Vi prognozirate opšte stanje i uslove za takve pojave, ne može se precizirati tačka u kojoj će se desiti i to se blagovremeno do 24 časa unapred objavljuje, šalje svim potencijalnim korisnicima i kada su upozorenja u pitanju, mi šaljemo i biltene i pisane najave i sve se to objavljuje i na sajtu", naglašava Nikolić.

Ističe da, kada se posmatra klimatološki poslednjih 130 godina, temperatura u Beogradu je porasla za 1,6 stepeni, što je dovoljno da se koncentracija vlage u atmosferi poveća za desetak procenata i to povećanje vlage prisutno u atmosferi izaziva povoljnije uslove upravo za stvaranje grmljavinskih i olujnih oblaka.

Dodaje da nema bojazni od poplava i da padavine u ovom mesecu nisu uporedive sa 2014. godinom. Tada je u Beogradu izmereno 170 litara u jednoj kišnoj epizodi i u većini stanica širom Srbije je bilo od 120 do 170 litara.

Nikolić ističe da je 5. juna bio veliki razvoj oblačnosti koji je bio uslovljen ciklonskom cirkulacijom i frontalnim sistemom koji se kretao od zapada prema istoku preko naše zemlje i uslovljavao izrazitu nestabilnost.

"Vetar koji se javlja u toj zoni je olujni koji može da ruši krovove, čupa drveće. Mi u takvim uslovima pokušavamo da veštačkim putem, delujući na mikrofizičkom nivou, ubacujući određeni reagens u rakete, stvorimo što je moguće više sitnijih zrna grada umesto malog broja krupnijih zrna i na taj način ta sitnija zrna padajući u sve topliji sloj atmosfere da se istope", objašnjava direktor RHMZ.

Prema njegovim rečima, to je princip dejstva raketa i 5. juna, od 13 do 18 časova, ispaljene su 942 rakete sa 212 stanica širom Srbije, koje su domenu komandovanja 10 radarskih centara.

Dodaje da ekipe RHMZ-a rade danonoćno, da su usaglašene sa svim međunarodnim organizacijama i u domenu su vrha ove struke.

"Naši naučnici su napravili model koji koristi i američka nacionalna služba i još dvadesetak razvijenih zemalja", poručuje direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić.