Red proleća pa red zime – klimatolog objašnjava vremensku klackalicu

Gostujući u Jutarnjem programu, Đurđević kaže da se raspad polarnog vrtloga dešava svake tri-četiri godine u punom obimu i da je u prošlosti taj sistem bio dosta stabilniji.

Dodaje da bi, prema prognozama, posle 10. februara trebalo da naiđe još jedno zahlađenje.

"Trenutno ne možemo da vidimo koliko će zahlađenje trajati i koliko će biti jako, ali posle ovog perioda od pet-šest veoma toplih dana imaćemo period koji će više priličiti zimi", ističe Đurđević.

Prema njegovim rečima, klima se još nije toliko promenila da možemo da kažemo da se promenio klimatski tip. Srbija se, kaže, nalazi na obodu umereno kontinentalnog pojasa, južno je mediteranska.

"Pošto globalno zagrevanje dovodi do toga da se pojasevi pomeraju prema severu, ta mediteranska klima brže će ući u Srbiju nego što će potencijalno ući u severnije delove. Leta sve više dobijaju karakteristike mediteranske klime. Imamo duge, sušne periode bez padavina koji su prekinuti nekim ekstremnim, jakim padavinama i to je stvar koja se već dešava", naglašava klimatolog Vladimir Đurđević.

Verovatno, kaže, nećemo videti toliko naglu promenu, da ćemo se jednog dana pojaviti u novom klimatskom tipu, ali se stvari polako menjaju i mi gubimo neke od osobina umereno kontinentalne klime. Jedna od njih je i jasna razlika između godišnjih doba.

Posao klimatologa je i da naprave projekcije od nekoliko decenija unapred.

"Ukoliko se ispuni Pariski sporazum, pretpostvljamo da će ceo svet prestati da koristi fosilna goriva oko 2050. godine. To neke zemlje već najavljuju – Kina, Japan, Evropa, SAD su ponovo najavile takav plan. U tom slučaju planeta će se zagrejati za još jedan stepen. Situacija je malo nezgodna zato što ćemo za 30 godina imati istu promenu koju smo imali za poslednjih 100 godina. Ceo proces će se ubrzati, ali to je i dalje sigurna zona u kojoj ljudi mogu da se prilagode", objašnjava Đurđević.

Dodaje da posle toga, ako nastavimo da koristimo fosilna goriva, planeta može da se zagreje za još četiri stepena. To je vrlo drastična promena.

"To je ono na šta klimatolozi upozoravaju već decenijama. Pored okeana, potencijalno nekoliko metara tropske širine, mogu da postanu veoma teške za život u smislu temperature i vlage tako da mogu da se pokrenu velike migracije ljudi na planeti", poručuje klimatolog Vladimir Đurđević.

Promene u biljnom i životinjskom svetu 

Pomeranje klimatskih zona dovode do promena i u biljnom i životinjskom svetu. Određene vrste biljaka koje su rasle južnije sada se mogu naći i u Srbiji, na primer kivi i banane.

Pomeranje insekata može da bude veliki problem za poljoprivredu, pojavljuju se štetočine koje ranije nisu postojale.

"Ove više zimske temperature pogoduju raznim insektima da prežive. Hladne zime u Srbiji u prošlosti su služile da naprave drastično smanjenje populacije pojedinih insekata tako da ne mogu sledeće godine da nabujaju kao što se sad dešava", objašnjava Đurđević.

Dodaje da sada postoje komarci koji prenose određene bolesti a koji nisu tipični za naše područje. Pre su dolazli u goste ali zime budu toliko jake da njihova populacija bude devastirana. Sada kada se nastane, pošto su zime blage, oni prežive a zbog viših temepratura brže se razmnožavaju.

Planeta je prolazila kroz razne promene klime u prošlosti. Razlika je što su te promene bile spore i priroda je imala više vremena da se prilagodi. Sada se promene dešavaju mnogo brže.

Đurđević poručuje da ne treba zanemariti prču o prirodi jer znamo da kod velikog porasta temeperature može da dođe do velikog izumiranja biljaka i životinja i biolozi već pričaju da smo na pragu tog šestog velikog izumiranja.

"Svedoci smo da je u prošlosti i do 70 odsto biodiverziteta nestajalo", kaže klimatolog Vladimir Đurđević.