Bezbednosni izazovi izvan linija fronta – kako otkriti dron i da li je moguća potpuna zaštita granica

NATO jača vojno prisustvo na ostrvu Gotland u Baltičkom moru, dok se u Ukrajini i dalje vode polemike oko napada dronovima i njihovog uticaja na tok sukoba. Istovremeno, pažnju privlače i geopolitička kretanja na Balkanu, ali i sukob Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom, koji od poslednjeg dana februara dodatno podiže tenzije na već uzavrelom Bliskom istoku.

Urednik emisije "Dozvolite…" Goran Janićević kaže da je ruski dron koji se obrušio u Rumuniji leteo po programiranoj putanji, koristeći veštačku inteligenciju, zbog čega je moglo da dođe do greške.

"Problem za rumunsku protivvazduhoplovnu odbranu je u činjenici da su imali manje od četiri minuta da odluče šta da rade. Mogli su da gađaju bespilotnu letelicu i da krhotine padnu na neko ukrajinsko ili rumunsko selo. U najvećem broju slučajeva se radi o zalutalim dronovima koji sami od sebe padnu na livadu, ali je sada takva letelica pogodila zgradu", ističe Janićević.

Vojni analitičar Vlade Radulović tvrdi da je najveći izazov nakon konkretne situacije mogućnost reagovanja od trenutka kada bilo koji dron naruši vazdušni prostor treće države.

"NATO je saopštio da su letelicu počeli da prate od trenutka kada je ušla u rumunski vazdušni prostor, ali da je vreme za odgovor bilo jako kratko. Ovo je izazov i za zemlje Baltika, kao i za Finsku, Bugarsku i Tursku – moraće da rade na principima ranog otkrivanja. Imate i slučaj da su Litvanija i Belorusija komunicirale prethodnih dana, jer su ukrajinski dronovi intenzivno narušavali vazdušne prostore ove dve zemlje u pokušaju da gađaju ciljeve u Rusiji", podvlači Radulović.

Slaba tačka regiona

Govoreći o opasnosti za Evropu i region Balkana, Radulović podseća da je pre samo nekoliko meseci i u evropskoj i regionalnoj javnosti tema bila izgradnja svojevrsnog antidron zida, akustičnih senzora i drugih komponenti brzog detektovanja bespilotnih letelica.

"Imali smo situaciju kada se dron prošetao kroz više NATO zemalja od Ukrajine do Hrvatske. Region jeste ugrožen, ali pre svega zemlje koje se graniče sa Ukrajinom ili su u neposrednoj blizini. Posebnu težinu, ipak, imaju dve države – Poljska i Rumunija", ukazuje vojni analitičar.

Janićević navodi da je nemoguće braniti kompletnu granicu zemalja članica NATO saveza od ruskih dronova.

"Stoga je izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da će to uslediti nerealna. Jedno je otkriti ih, a drugo odbraniti se od njih. Kada bi se sada krenulo sa masovnom proizvodnjom senzora za rano otkrivanje, cela granica NATO-a sa Rusijom mogla bi da se pokrije za 10 godina, u najboljem slučaju", naglašava urednik emisije "Dozvolite…"

Dosije "Gotland"

Kada je reč o najnovijim navodima da će švedsko ostrvo Gotland biti pretvoreno u NATO vojno utvrđenje, Radulović smatra da ideja nije ni čudna ni nova.

"Za Švedsku je u pitanju važno strateško mesto. Gotland je značajan za kontrolu Finskog zaliva i baltičke flote. Ranije je prostor bio demilitarizovan, ali je posle 2014. godine usledilo razvijanje vojne infrastrukture, pa čak i raspoređivanje određenih snaga", zaključuje Radulović.

Gostovanje Radulovića i Janićevića u Jutarnjem programu u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.