Specijalni odnosi SAD i Britanije dovedeni u pitanje: Sećamo se grešaka, izvukli smo pouku

Nedelju dana od početka američko—izraelskog napada na Iran, čini se da su najveća politička žrtva ovog sukoba specijalni odnosi Londona i Vašingtona.

"Nisam zadovoljan Ujedinjenim Kraljevstvom. Iz nekog razloga Starmer je prepustio arhipelag Čagos drugima. Bilo nam je potrebno tri-četiri dana da osmislimo gde da sletimo. Bilo bi mnogo zgodnije sleteti na Dijego Garsiju, a ne leteti mnogo dodatnih sati. Veoma smo iznenađeni. Jasno je da nemamo posla sa Vinstonom Čerčilom", rekao je američki predsednik Donald Tramp novinarima u Ovalnom kabinetu.

Za desničarske medije u Britaniji, Starmer prepušta Irance teokratama, kao nekada Čemberlen Čehe i Slovake Hitleru.

Za levičare, Starmer stavlja međunarodno pravo ispred specijalnih odnosa. "Hvatati se za svaku reč predsednika Trampa nisu specijalni odnosi", brani se britanski premijer koga liderka torijevaca Kemi Bejdenok optužuje da podilazi glasačima iz sunitske muslimanske zajednice u Britaniji.

Mišljenje šiitske muslimanske zajednice odražavaju protesti iranskih Britanaca na ulicama Londona. "Mi akciju ne doživljavamo kao napad na Iran, već kao pomoć Sjedinjenih Država i Izraela. Zahvalni smo im na tome", objašnjava iranski disident Ali Reza.

U međuvremenu, iranski dronovi pogađaju britansku bazu na Kipru, koju brane Francuzi i Grci dok su britanski brodovi kod kuće na remontu.

Kriza je ogolila sve slabosti britanske vojske – brojčano manje nego tokom Napolenovskih ratova.

Analitičar u Čatam hausu Bader al Saif ističe da Britanija ne mora da se pridruži ratu, ali da mora da misli na partnere u regionu, uključujući tu i zemlje Zaliva, kojima treba da pruži "partnersku pomoć".

Za to vreme, stotine Britanaca u Zalivu ne znaju kako da se vrate kući. Prvi čarter uzleteo je iz Omana čak šest dana po početku rata.

Starmer najavljuje da će Ukrajinci učiti Arape kako da se brane od iranskih dronova. "Šaljemo dodatna četiri tajfuna, koji će se priključiti našoj eskadrili u Kataru", kaže on.

Lider reformista Najdžel Faraž, koga mnogi vide kao premijera na čekanju, ne propušta priliku za napad na premijera.

"Sramota! Stvorio je jaz prema Amerikancima, Kipranima, Bahreinu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Potpuno smo sami – ni tamo, ni ovamo, kao riba na suvom", naglašava prvi čovek britanske tvrde desnice.

Starmer poslovično menja mišljenje pod pritiskom. "Sjedinjene Države zatražile su korišćenje britanskih vojnih baza u ograničene odbrambene svrhe. Odlučili smo da im to dozvolimo", saopštio je Starmer u jednom od nekolicine obraćanja javnosti u nedelju dana.

"Vidimo ogoljenu istinu. Naš premijer je sledbenik, a ne vođa. On, i naša reputacija na svetskoj sceni, idu niz vodu. Što pre ode sa položaja, biće bolje za sve nas", komentariše uz aplauz sledbenika lider reformista Najdžel Faraž.

Starmer otkrio pravi razlog za oklevanje

I najzad, Starmer otkiva pravi razlog za oklevanje - svrstavanje Tonija Blera uz Džordža Buša tokom rata u Iraku, uklonilo je laburiste sa vlasti skoro deceniju i po.

"Sećamo se grešaka iz Iraka. Izvukli smo pouku. Nismo bili uključeni u inicijalne udare na Iran i nećemo se ni sada pridružiti ofanzivnim akcijama", objašnjava ser Kir Starmer.

Poznavaoci unutrašnjih strujanja u Vajtholu ističu da premijer ne kontroliše vladu iz koje cure svi detalji svake sednice.

Koga sluša Kir Starmer

Isti izvori navode da se premijer mahom povinuje mišljenjima većine ministara sa kojima se ne slaže i iznad svega sluša svog najboljeg prijatelja lorda Ričarda Hermera, koga je po dolasku na vlast postavio za državnog pravobranioca.

Deo analitičara u Londonu primećuje da specijalni odnosi nisu dugoročno ugroženi, već da premijer Starmer stavlja ideologiju ispred državnog interesa, jer vodi politiku laburistima sestrinske Demokratske stranke u Americi, koja je, kažu ti isti analitičari, suprotna geostrateškim ciljevima Londona.