Trampova "Milost" za Grenland, hitna pomoć za najveću želju Vašingtona

Svega nekoliko sati pošto su danski helikopteri prevezli u bolnicu člana posade američke podmornice, stacionirane desetak kilometara od Grenlanda, američki predsednik Donald Tramp najavio je da će ka tom ostrvu zaploviti ploveća bolnica "Mersi" i zbrinuti sve osobe kojima je ta vrsta pomoći potrebna.

"Pomoć je na putu", napisao je Tramp na mreži Truth Social, navodeći da će ploveća bolnica zbrinuti sve bolesnike o kojima na Grenlandu "niko ne vodi računa".

Iako od Trampove najave brod "Mersi" (Milost) nije ni mrdnuo iz Meksičkog zaliva, mogućnost da bi ploveća bolnica, u nekom trenutku, mogla doploviti do Grenlanda izazvala je prilično žestoke reakcije na ovom ostrvu i u Danskoj.

Amerikanci obećavaju, Danci spasavaju

Neposredno pre Trampove najave, helikopteri "sihok" danske mornarice evakuisali su člana američke podmornice koja se nalazila sedam nautičkih milja od Grenlanda. Mornar je prebačen u bolnici u Nuku, gde mu je pružena pomoć

"Srećna sam što živim u zemlji u kojoj je zdravstveno osiguranje besplatno i svima dostupno. U zemlji u kojoj osiguranja i bogatstvo ne određuju da li ćete dobiti potrebnu negu", napisala je danska premijerka Mete Fredriksen.

Trampovu ponudu odbio je i premijer Grenlanda, Jens Frederik Nilsen, navodeći da lokalne zdravstvene ustanove bez problema mogu da pruže negu svim stanovnicima ostrva.

"Odgovor bi bio - ne hvala", napisao je grenlandski premijer na Fejsbuku.

Na Grenlandu, na oko 57.000 stanovnika, postoji šest bolnica, a lokalne vlasti su nedavno potpisale sporazum sa Kopenhagenom kojim se olakšava pristup zdravstvenim ustanovama u Danskoj.

Novi pristup Vašingtona

Slanje bolničkog broda na Grenland predstavlja novi pristup administracije u Vašingtonu problemu koji je nastao kada je, po ponovnom ulasku u Belu kuću, Tramp najavio pripajanje ovog ostrva, obrazlažući takav potez bezbednosnim, ekonomskim i prosto sebičnim razlozima.

Danci i Grenlanđani, od početka krize, upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija tih minerala na ostrvu je zabranjena iz ekoloških razloga.

Bela kuća se na bezbednosne razloge pozvala početkom januara, kada je kineski brod "Istanbul bridž", ploveći arktičkom rutom, prešao 7.400 kilometara od Kine do Velike Britanije za 20 dana, dramatično skraćujući vreme potrebno za transport robe od Dalekog istoka do Evrope.

Kinezi, Rusi i ostali Trampovi neprijatelji

Američki predsednik Donald Tramp je, odmah zatim, zavapio da su vode oko Grenlanda "preplavljene" kineskim brodovima, predstavljajući ovaj događaj kao dodatan razlog za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.

"Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti. To je sada strateško pitanje. Grenland je preplavljen kineskim i ruskim brodovima. Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti, a Danska to ne može da uradi", rekao je Tramp.

Danska je odbacila Trampove tvrdnje, navodeći da nema govora o invaziji kineskih ratnih brodova, ali da su Sjedinjene Države više nego dobrodošle da investiraju u Grenland.

I lokalne, grenlandske vlasti su se pridružile ovom pozivu, tražeći da se o daljem razvoju situacije strane dogovore na trojnom sastanku zvaničnika SAD, Danske i Grenlanda.

Kinezi su pak pozvali Trampa da prestane da priziva izmišljenu "kinesku pretnju kako bi stvorio preduslove za sebične interese".

Status Grenlanda, danske autonomne teritorije, predmet je oštrih polemika između Vašingtona i Kopenhagena još od početka Trampovog drugog mandata u Beloj kući, ali je posle upada američkih komandosa u Karakas, otmice predsednika Nikolasa Madura i serije zapaljivih izjava dobio novu dimenziju.

Visoki zvaničnik Trampove administracije Stiven Miler je stav Vašingtona objasnio prilično grubim rečima, navodeći da "živimo u svetu kojim upravljaju snažni i moćni".

Njujork tajms je ovu izjavu protumačio kao pokazatelj da američki lider ne preispituje impulsivne nagone, već pokušava da pronađe načine da ih sprovede u delo.

Jačanje danskih snaga u vodama oko Grenlanda i raspoređivanje simboličnog broja vojnika na toj teritoriji zamišljeno je kao pokazatelj odlučnosti Kopenhagena, ali i niza evropskih država da status ove teritorije ostane nepromenjen, uprkos agresivnoj retorici Vašingtona.