Битка за Гренланд – две фрегате и залихе хране за пет дана

Фрегата "Петер Вилемоес" плови ка северном Атлантику како би појачала тамошње снаге, јавља данска телевизија "ДР" уочи доласка америчког председника Доналда Трампа на Светски економски самит у Давосу и најављеног новог изазова Вашингтона око будућег статуса Гренланда.

"Видећете", рекао је Трамп одговарајући на питање колико је далеко спреман да иде у намерама да припоји Гренланд. Одмах након тога, укрцао се у авион и запутио ка Давосу, где га очекују европски лидери, забринути да би решеност америчког председника да припоји ову територију Сједињеним Државама могла представљати и крај НАТО-а.

Трампове претње новим царинама, уколико не подрже његов план за Гранланд, изазвале су лидере ЕУ на озбиљно размишљање да сличне таксе уведу Американцима, иако их је министар финансија САД, Скот Бесент упозорио да такав потез не би био "најмудрији".

Јачање данских снага у водама око Гренланда и распоређивање симболичног броја војника на тој територији замишљено је као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

Империјалне амбиције САД

Или како је то описао француски председник Емануел Макрон, свет се креће ка времену у којем међународно право не важи и васкрсавају империјалне амбиције, док Сједињене Државе отворено покушавају да ослабе и подјарме Европу.

У таквој ситуацији, Данска је одлучила да у воде око Гренланда упути једну од три фрегате класе "Ивер Хуитфелт", номинално најмодернијих бродова у саставу ратне морнарице те државе, које последњих година прате озбиљни проблеми.

Иако је овај брод првенствено конструисан за борбу против противничких авиона, пројектила и дронова, читав систем је недавно озбиљно заказао током патролирања Црвеним морем, када су системи за управљање ватром, током ракетног наопада Хута, били замрзнути пуних пола сата.

Капетан те фрегате Суне Лунд је, након тога, покушао да дронове обори рафалима из аутоматских топова, али су неке од граната експлодирале "опасно близу" брода са којег су испаљене. Лунд је, истовремено, објаснио да фрегата није била спремна за борбене акције ни када је 29. јануара 2024. године испловила из Данске.

Ни после годину дана, дански стручњаци нису успели да реше ове проблеме, па је министар одбране Михаел Хилдгард прошлог јуна препоручио влади да одустане од планиране модернизације ове класе бродова.

Осим "поквареног" данског ратног брода, водама око Гренланда патролира и француска фрегата "Бретања".

Војна опција, како ствари стоје, неће задржати Гренланд у саставу Данске, па се власти у Копенхагену уздају у искуства из првог Трамповог мандата, када је првобитни шок због идеје о куповини ове територије, временом, испеглан низом потеза који су задовољили обе стране.

Тако је, 2020. године отворен амерички конзулат у Нуку, док је између Гренланда и САД потписан споразум о економској сарадњи, чиме је "одбијена" прва Трампова инвазија на ову територију.

"Нешто што је почело као конфликт окончано је тешњом сарадњом", рекао је за Дојче веле некадашњи дански министар спољних послова Јепе Кофод.

У тренутку док су тензије око Гренланда на високом нивоу, локалне власти спремају становништво на најцрње сценарије, па се редефинишу стратегије цивилне заштите, укључујући и залихе хране за најмање пет дана.

"Морамо бити спремни за све евентуалности", рекао је некадашњи премијер Гренланда Муте Егеде.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономске области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.

Проласком кинеског брода "Истанбул бриџ" арктичком рутом, Гренланд је добио и нови геостратешки значај, јер пловидба досадашњим путевима, око Рта добре наде или Суецким каналом, траје између 40 до 50 дана.

Да није било невремена, кинески брод би пут прешао за мање од 18 дана.