Bitka za Grenland – dve fregate i zalihe hrane za pet dana

Fregata "Peter Vilemoes" plovi ka severnom Atlantiku kako bi pojačala tamošnje snage, javlja danska televizija DR uoči dolaska američkog predsednika Donalda Trampa na Svetski ekonomski samit u Davosu i najavljenog novog izazova Vašingtona oko budućeg statusa Grenlanda.

"Videćete", rekao je Tramp odgovarajući na pitanje koliko je daleko spreman da ide u namerama da pripoji Grenland. Odmah nakon toga, ukrcao se u avion i zaputio ka Davosu, gde ga očekuju evropski lideri, zabrinuti da bi rešenost američkog predsednika da pripoji ovu teritoriju Sjedinjenim Državama mogla predstavljati i kraj NATO-a.

Trampove pretnje novim carinama, ukoliko ne podrže njegov plan za Granland, izazvale su lidere EU na ozbiljno razmišljanje da slične takse uvedu Amerikancima, iako ih je ministar finansija SAD Skot Besent upozorio da takav potez ne bi bio "najmudriji".

Jačanje danskih snaga u vodama oko Grenlanda i raspoređivanje simboličnog broja vojnika na toj teritoriji zamišljeno je kao pokazatelj odlučnosti Kopenhagena, ali i niza evropskih država da status ove teritorije ostane nepromenjen, uprkos agresivnoj retorici Vašingtona.

Imperijalne ambicije SAD

Ili kako je to opisao francuski predsednik Emanuel Makron, svet se kreće ka vremenu u kojem međunarodno pravo ne važi i vaskrsavaju imperijalne ambicije, dok Sjedinjene Države otvoreno pokušavaju da oslabe i podjarme Evropu.

U takvoj situaciji, Danska je odlučila da u vode oko Grenlanda uputi jednu od tri fregate klase "Iver Huitfelt", nominalno najmodernijih brodova u sastavu ratne mornarice te države, koje poslednjih godina prate ozbiljni problemi.

Iako je ovaj brod prvenstveno konstruisan za borbu protiv protivničkih aviona, projektila i dronova, čitav sistem je nedavno ozbiljno zakazao tokom patroliranja Crvenim morem, kada su sistemi za upravljanje vatrom, tokom raketnog napada Huta, bili zamrznuti punih pola sata.

Kapetan te fregate Sune Lund je, nakon toga, pokušao da dronove obori rafalima iz automatskih topova, ali su neke od granata eksplodirale "opasno blizu" broda sa kojeg su ispaljene. Lund je, istovremeno, objasnio da fregata nije bila spremna za borbene akcije ni kada je 29. januara 2024. godine isplovila iz Danske.

Ni posle godinu dana, danski stručnjaci nisu uspeli da reše ove probleme, pa je ministar odbrane Mihael Hildgard prošlog juna preporučio vladi da odustane od planirane modernizacije ove klase brodova.

Osim "pokvarenog" danskog ratnog broda, vodama oko Grenlanda patrolira i francuska fregata "Bretanja".

Vojna opcija, kako stvari stoje, neće zadržati Grenland u sastavu Danske, pa se vlasti u Kopenhagenu uzdaju u iskustva iz prvog Trampovog mandata, kada je prvobitni šok zbog ideje o kupovini ove teritorije, vremenom, ispeglan nizom poteza koji su zadovoljili obe strane.

Tako je, 2020. godine otvoren američki konzulat u Nuku, dok je između Grenlanda i SAD potpisan sporazum o ekonomskoj saradnji, čime je "odbijena" prva Trampova invazija na tu teritoriju.

"Nešto što je počelo kao konflikt, okončano je tešnjom saradnjom", rekao je za Dojče vele nekadašnji danski ministar spoljnih poslova Jepe Kofod.

U trenutku dok su tenzije oko Grenlanda na visokom nivou, lokalne vlasti spremaju stanovništvo na najcrnje scenarije, pa se redefinišu strategije civilne zaštite, uključujući i zalihe hrane za najmanje pet dana.

"Moramo biti spremni za sve eventualnosti", rekao je nekadašnji premijer Grenlanda Mute Egede.

Pitanje statusa, drugi put

Grenland je, početkom drugog Trampovog mandata, po drugi put u poslednjih 100 godina postao tačka spoticanja interesa Vašingtona i Kopenhagena, jer su Amerikanci neposredno posle Drugog svetskog rata neuspešno pokušavali da otkupe to ostrvo.

Početkom pedesetih, pokušaj kupovine zamenjen je sporazumom prema kojem je Amerika dobila pravo da slobodno gradi baze i raspoređuje vojnike po Grenlandu, pod uslovom da o potezima prethodno obavesti Dance.

U skladu sa tim sporazumom, Amerikanci su izgradili vojnu bazu u Pitufiku na severozapadu ostrva, koja je vremenom postala ključna radarska stanica za nadgledanje arktičkog kruga.

Danci i Grenlanđani pak upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija tih minerala na ostrvu je zabranjena iz ekoloških razloga.

Grenland ima status autonomne oblasti unutar Kraljevine Danske, ali je potpredsednik SAD Džej Di Vens u nekoliko navrata optuživao Dansku da nedovoljno ulaže u ovu teritoriju, nadajući se da će na taj način pridobiti podršku lokalnog stanovništva za secesiju.

Prolaskom kineskog broda "Istanbul bridž" arktičkom rutom, Grenland je dobio i novi geostrateški značaj, jer plovidba dosadašnjim putevima, oko Rta dobre nade ili Sueckim kanalom, traje između 40 do 50 dana.

Da nije bilo nevremena, kineski brod bi put prešao za manje od 18 dana.