Svet između zatišja i novih pritisaka – šta sledi posle kriznih talasa

Poslednji talas protesta u Iranu počeo je krajem prošle godine, kada su trgovci na teheranskom bazaru, suočeni sa teškom ekonomskom situacijom, izašli na ulice. U isto vreme, iz Vašingtona su stizale oštre poruke, a tenzije su dodatno pojačane pretnjama tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa u prisustvu izraelskog premijera.

Zatišje u Iranu, ali bez rešenja krize

Momir Turudić, urednik RTS-ovog portala Oko, ocenjuje da se Iran nalazi u nizu cikličnih kriza koje postaju sve češće i intenzivnije. Smatra da protesti podsećaju na "erupcije vulkana“, pri čemu svaki novi talas prati sve snažniji spoljni pritisak, pre svega Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Kako navodi, ni prošlogodišnje bombardovanje, kao ni aktuelni protesti, nisu doveli do rešavanja suštinskih problema.

Objašnjavajući zašto su se protesti stišali, Turudić ukazuje na kombinaciju faktora – od žestokog odgovora vlasti do činjenice da svaki protest ima svoj uspon i pad.

Podseća i na manje zapažene posledice krize, poput masovnog proterivanja avganistanskih izbeglica posle prošlogodišnjih napada, što vidi kao simptom duboke društvene nestabilnosti.

Američka strategija, Izrael i regionalni interesi

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović smatra da je trenutno zatišje u Iranu "samo jedna faza u dugotrajnoj borbi za nasleđe Islamske revolucije". Ukazuje na to da i iransko rukovodstvo priznaje da su ekonomski razlozi protesta opravdani, pre svega zbog posledica međunarodnih sankcija.

Kada je reč o odnosu SAD i Irana, Vujinović ističe da su, posle perioda oštre retorike, tenzije poslednjih dana splasnule. Navodi da postoji komunikacija između Vašingtona i Teherana, što je dovelo do međusobnih ustupaka. Za razliku od ranijih kriza, Izrael ovoga puta nije insistirao na eskalaciji, što Vujinović povezuje sa unutarpolitičkim okolnostima u Izraelu i širim regionalnim interesima, uključujući situaciju u Libanu i odnose sa šiitskim milicijama.

Promene u Iranu moguće samo iznutra

Govoreći o pozivima iranske opozicije iz dijaspore i Reze Pahlavija na smenu režima uz spoljnu intervenciju, Turudić ocenjuje da takve inicijative nemaju uporište u stvarnosti Irana. Prema njegovim rečima, svako nametnuto rešenje spolja vodilo bi u haos i potencijalni raspad zemlje.

Kao realniji put, Turudić vidi postepene promene iznutra, kroz umerene i reformske struje unutar sistema.

Podseća na period nekadašeg predsednika Mohamada Hatamija i ističe da i danas postoje snage koje bi mogle da vode Iran ka umerenijoj politici, ali da su njihove mogućnosti sve uže pod snažnim spoljnim i unutrašnjim pritiscima.

Grenland – simbol i poluga pritiska

Tenzije oko Grenlanda Vujinović smešta u širi kontekst globalnih geopolitičkih pomeranja. Ističe da Tramp svoje zahteve pravda nacionalnom bezbednošću SAD i značajem Arktika za buduće ekonomske i logističke tokove. Iako Vašington već ima snažan uticaj na Grenlandu, Vujinović smatra da je američkom predsedniku važan i simbolički aspekt – formalno teritorijalno prisustvo.

Turudić ocenjuje da Evropa nema efikasne mehanizme da se suprotstavi američkom pritisku, te da će SAD nastojati da ostvare svoje interese, mada ne vojnim putem. Dodaje da se pojednostavljena retorika o "ruskoj ili kineskoj pretnji“ koristi i za unutrašnju američku publiku i kao sredstvo pritiska na Evropu.

Bliži li se kraj rata u Ukrajini?

Osvrćući se na Ukrajinu, Vujinović kaže da je ključ rešenja u rukama SAD, jer bez njihove podrške Kijev ne bi mogao da nastavi rat. On smatra da će Ukrajina na kraju biti primorana da prihvati rešenje, bilo za pregovaračkim stolom ili na terenu.

Momir Turudić ocenjuje da je kraj rata verovatno bliži nego pre godinu dana, ali da je teško proceniti koliko. Kao ključne faktore navodi iscrpljenost Ukrajine – od energetskih problema do ljudskih gubitaka – i zaključuje da bez američke pomoći Kijev ne može dugoročno da izdrži, bez obzira na političke poruke koje stižu iz Evrope.

Celo gostovanje Momira Turudića i Nikole Vujinovića možete pogledati u video-zapisu na početku teksta