Crvene linije na relaciji Vašington–Kopenhagen, ko se prvi iskrcao na Grenland, Donald Tramp ili Erik Crveni

"Potpuno neprihvatljivo", fraza je koju su danski zvaničnici, po drugi put u poslednjih šest meseci, upotrebili opisujući poteze koje Vašington povlači u sklopu "grenlandske politike" predsednika Donalda Trampa, koji otvoreno zagovara aneksiju te teritorije.

"Želimo da Sjedinjenim Državama bude jasno da se ne mogu mešati u unutrašnja pitanja Kraljevine Danske, kao i da pruže objašnjenje zbog čega, pored stalnog ambasadora, predsednik naprasno imenuje specijalnog izaslanika za Grenland. To me ozbiljno uznemirilo", rekla je danska premijerka Mete Frederiksen.

Hitan sastanak u danskom Ministarstvu inostranih poslova biće odlična prilika da se novi američki ambasador u Danskoj Kenet Hoveri upozna sa raspoloženjem zvaničnika u Kopenhagenu oko već prilično zabrinjavajućeg neslaganja dve strane oko budućnosti Grenlanda.

Hoverijev prethodnik je, krajem avgusta, na sličan način doveden u dansko Ministarstvo spoljnih poslova pošto su se tri Amerikanca, navodno bliska administraciji Donalda Trampa, pojavila na Grenlandu namerna da pobune lokalno stanovništvo i podstaknu secesiju od Danske.

Trojica neimenovanih Amerikanaca su bili osumnjičeni da prave spiskove ljudi na čiju podršku mogu računati u slučaju secesije, kao i liste onih koji se zalažu da status Grenlanda ostane nepromenjen.

Boravak trojice Amerikanaca na Grenlandu je u Danskoj ocenjen kao pokušaj "sejanja razdora" između Grenlanda u vlasti u Kopenhagenu, i u datoj instanci, otvaranje mogućnosti za približavanje Sjedinjenim Državama.

Prvi put, do ozbiljnih nesuglasica došlo je tokom maja, kada je otpravnik poslova američke ambasade upozoren da su "špijunske aktivnosti SAD na Grenlandu neprihvatljive".

Kurs istorije Donalda Trampa

Dance je posebno pogodila izjava Donalda Trampa o važnosti koju Danska pridaje Grenlandu i posebno rečenica koja se odnosi na način na koji je ova teritorija otkrivena.

"Kažu da su Danci brodovima tu došli pre oko 300 godina. I mi smo verovatno tu bili na brodovima. Moramo da pronađemo rešenje oko cele te priče", rekao je Tramp, izazivajući lavinu reakcija u Kopenhagenu.

Istorija Grenlanda, suštinski, počela je krajem 10. veka kada je na obale te teritorije doplovio norveški istraživač Erik Crveni, pošto je prethodno, zbog rđave naravi, proteran sa Islanda. Suprotno izgledu pejsaža, novu teritoriju nazvao je Grenland, pokušavajući da privuče doseljenike.

"Oni (Grenland) imaju jako malo stanovnika. Ne znam, pominju i Dansku, ali Danska nije potrošila nikakve pare i nemaju nikakvu vojnu zaštitu", rekao je Tramp.

Iako se Danci žestoko bune zbog Trampovih reči, vlasti u Kopenhagenu nemaju mogućnost da valjano kontrolišu vode oko Grenlanda, pa su tokom godina tim područjem neopaženo patrolirale ruske podmornice i ostali ratni brodovi.

Iako Amerikancima nisu preterano smetale ruske patrole, Pentagon je u nekoliko navrata upozoravao na mogućnost da "strane sile" preseku podvodne optičke kablove koji spajaju Severnu Ameriku i Evropu.

Suočeni sa takvim kritikama, Danci su pre dva meseca odlučili da potroše dodatnih 4,8 milijardi dolara na nove brobene avione F-35 i nekoliko ratnih brodova, čime će, smatraju, biti obezbeđeni preduslovi za odbranu Grenlanda.

Pitanje statusa, drugi put

Grenland je, početkom drugog Trampovog mandata, po drugi put u poslednjih 100 godina postao tačka spoticanja interesa Vašingtona i Kopenhagena, jer su Amerikanci neposredno posle Drugog svetskog rata neuspešno pokušavali da otkupe ovo ostrvo.

Početkom pedesetih, pokušaj kupovine zamenjen je sporazumom prema kojem je Amerika dobila pravo da slobodno gradi baze i raspoređuje vojnike po Grenlandu, pod uslovom da o potezima prethodno obavesti Dance.

U skladu sa tim sporazumom, Amerikanci su izgradili vojnu bazu u Pitufiku na severozapadu ostrva, koja je vremenom postala ključna radarska stanica za nadgledanje arktičkog kruga.

Danci i Grenlanđani pak upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Strateške sirovine na Grenlandu

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija ovih minerala na ovom ostrvu je zabranjena iz ekoloških razloga.

Grenland ima status autonomske oblasti unutar Kraljevine Danske, ali je potpredsednik SAD Džej-Di Vens u nekoliko navrata optuživao Dansku da nedovoljno ulaže u ovu teritoriju, nadajući se da će na taj način pridobiti podršku lokalnog stanovništva za secesiju.

Ogroman deo, oko 95 odsto izvoza sa Grenlanda zasniva se na preradi ribe i to mahom zbog toga što se 55.000 stanovnika žestoko opire otvaranju rudnika i eksploataciji minerala, smatrajući da bi takav razvoj situacije uništio prirodu ostrva.

Od proglašenja nezavisnosti Islanda od Danske, 1944. godine, počinje da se govori i o promeni statusa drugih danskih prekomorskih teritorija. Farska Ostrva dobijaju široku autonomiju 1948. godine, a Grenland 1953. godine postaje ravnopravni deo Danske.

Kada je Danska ušla u Evropsku zajednicu 1972. godine, Grenland je takođe postao njen deo, uprkos protivljenju lokalnog stanovništva, dok su Farska Ostrva zbog ranije stečene autonomije ostala van Zajednice.

Nakon sticanja autonomije, 1979. godine, stanovnici Grenlanda su na referendumu 1982. izglasali napuštanje Evropske zajednice, što se i ostvarilo tri godine kasnije.

Novi referendum na Grenlandu održan je 2008, kada su se građani većinom od 75 odsto izašlih birača izjasnili za dodatno proširenje ovlašćenja ostrvskih vlasti.

Lokalne institucije su nakon toga postepeno stekle kontrolu nad svim oblastima izuzev odbrane, spoljne i monetarne politike, koje su ostale u nadležnosti Kopenhagena.