Forum o proširenju EU u Briselu – Fon der Lajen: Proširenje ulaganje u slobodu i bezbednost

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da se Evropska unija priprema za nove članice vođena pitanjima mira, demokratije i bezbednosti, kao i da ona izdvaja tri pravca rada na putu ka proširenju EU.

Ona je na otvaranju Foruma EU o proširenju kao prvi pravac izdvojila da svaki napredak koji se postigne sa budućim državama članicama mora da bude kredibilan i da kandidati moraju u potpunosti da se usklade s ključniv vrednostima i da ih efikasno implementiraju.

"Ne može da bude prečica i neće biti prečica. Često me pitaju, hoće li ti geopolitički argumenti značiti da bismo trebali da zažmurimo na sve i dobijemo nove članice bez obzira na sve? Ne, kažem vam, upravo je suprotno. Kada su demokratske strukture slabe ili je vladavina prava manjkava, to može da otvori vrata zlonamernom uticaju, korupciji i organizovanom kriminalu. Naša unija je izgrađena na poverenju među svojim članicama. Uspešno proširenje može da se dogodi samo kada postoji poverenje zasnovano na postignućima i zaslugama", rekla je Kos.

Kao drugi pravac izdvojila je da i EU mora da se pripremi za nove članice i da se trenutno radi na pregledu spremnosti pre pristupanja.  Prema njenim rečima EU mora da zna kakav će biti uticaj budućeg proširenja na ključna područja politike ili budžet i strukture upravljanja. 

"Takođe, moramo da pružimo snažne odgovore na zabrinutost i brige naših građana. Šta proširenje znači za naš model socijalne zaštite? Kako može da ojača kontrolu naših granica? Kako možemo da obezbedimo poštovanje vladavine prava nakon pristupanja? I kako ćemo osigurati nesmetano i efikasno funkcionisanje unije? Moramo da imamo otvorenu diskusiju o tome kakve ćemo zaštitne mere uključiti u buduće ugovore o pristupanju kako bismo osigurali našim građanima da je integritet naše unije zaštićen", rekla je Kos.

Istakla je da moraju da postoje zaštitne mere koje naše nove države članice neće da primete kada svi poštuju svoje odgovornosti, kao i da te mere podjednako moraju da budu zaštitne mere koje mogu snažno da utiču na nove države članice kada ne poštuju ta ista pravila.

"Dve trećine Evropljana nam kaže da trenutno nisu dovoljno informisani. Ovo je problem koji moramo da preokrenemo. Ovo je zajednička odgovornost sa našim državama članicama", rekla je Kos.

Kao treći pravac Kos je izdvojila vreme potrebno za proširenje i pojasnila da je zemljama kandidatima potrebno vreme za reforme, a ponekad i državama EU treba vremena da donesu odluke.

"Vreme koje nam današnji svet više ne daje. A ako ne delujemo brzo i odlučno, rizikujemo da izgubimo kontrolu nad sigurnošću i stabilnošću na našem kontinentu. Kada se moja zemlja Slovenija pripremala za članstvo u EU, to se uglavnom posmatralo kroz prizmu prosperiteta. Danas je to i pitanje bezbednosti", rekla je komesarka.

Marta Kos je naglasila i da je potrebno da se osigura da će ratovi u Evropi zauvek da buduu poslati u istorijske knjige i da je glavno pitanje kako da se demokratije zaštite od autokratskih tendencija.

"Danas se mi Evropljani suočavamo s mnogim od tih pitanja kao osnivači naše Unije 50-ih godina. Delimično smo odgovorili na ta pitanja u prošlosti. Osamdesetih godina prošlog veka stabilizovali smo nove demokratije kada su se Grčka, Španija i Portugalija pridružile našoj Uniji. Početkom 2000-ih učinili smo isto i proširili stabilnost i prosperitet kada se veći deo centralne i istočne Evrope pridružio EU. Danas, dok se ponovo pripremamo za nove članice, ponovo to činimo, vođeni pitanjima mira, demokratije, a takođe i bezbednosti", rekla je Kos.

Kako je rekla u svakom od ovih odlučujućih trenutaka u našoj nedavnoj istoriji, politika proširenja igrala je centralnu ulogu, a danas moramo da se suprotstavimo snagama koje imaju za cilj destabilizaciju našeg kontinenta. 

"Moramo očistiti naš kontinent od autokratija. Moramo braniti naš prostor slobode i demokratije. Razmatramo politiku proširenja kako bismo pružili odgovore, popunili praznine prosperiteta, slobode i stabilnosti širom naše Evrope i zatvorili praznine koje sve više iskorišćavaju naši protivnici, trgovci ljudima i kriminalci", rekla je Kos.

Prema njenim rečima, politika proširenja nije bila samo pokretač promena u našim zemljama kandidatima, već i ono što je podstaklo razmišljanje o sebi i pružanje odgovora na zabrinutosti naših građana, bilo da se radi o našim društvenim ili ekonomskim modelima, migracijama, korupciji ili organiziranom kriminalu.

Govoreći o autokratskim režimima ona je rekla da oni nisu vezani istim moralnim i pravnim pravilima na kojima su izgrađene evropske demokratije, već iskorišćavaju našu otvorenost boreći se u asimetričnoj igri i trošeći velike svote novca na državnu propagandu i strano mešanje. 

"I zato postavljamo bezbednosnu mrežu demokratije na naš kontinent. Možemo i moramo da uzvratimo udarac. U našem nedavno predloženom Štitu demokratije, prvi put smo uključili naše zemlje kandidate baš kao i naše države članice. Ovo je novi način postepene integracije, vrlo važan. I više ne možemo da razmišljamo o odbrani naših demokratija kod kuće u našoj Uniji, a da je ne branimo u našim zemljama kandidatima", zaključila je Marta Kos.

Fon der Lajen: EU od samog početka bila nit koja je povezala države članice

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je Evropska unija od samog početka bila mirovni projekat, "nit koja je povezala države članice i usmeravala svaki korak integracije", i istakla da je u vreme geopolitičke neizvesnosti proširenje ulaganje u zajedničku bezbednost i slobodu. 

Proširenje je, naglasila je, proces od značaja za sve, jer Evropa deli isti kontinent, istoriju, kulturu i izazove.

Fon der Lajen je u svojoj video-poruci na otvaranju foruma Evropske komisije o proširenju EU podsetila da je početkom godine posetila Ukrajinu, potom Moldaviju u julu, a u oktobru Zapadni Balkan i da su je, kako je navela, sve te posete ispunile optimizmom.

"Srela sam građane, predstavnike civilnog društva, privrede i političke lidere, i videla njihovu nadu u evropsku budućnost", rekla je ona.

Put ka članstvu u EU, naglasila je, zahtevan je i podrazumeva brojne reforme i usklađivanje sa pravnim tekovinama Unije, ali, koristi su, kako je ocenila, nesporne.

"Države koje su se pridružile EU u poslednjem talasu ostvarile su neverovatan ekonomski rast- životni standard se udvostručio, nezaposlenost gotovo prepolovila, prosečan životni vek porastao za oko četiri godine, a otvoreno je šest miliona novih radnih mesta", istakla je Fon der Lajen.

Predsednica EK je naglasila i da će slični rezultati pratiti i naredni ciklus proširenja, ali da Unija već sada želi da prenese deo pozitivnih efekata kroz planove rasta. Zemlje kandidati, navela je, sprovode ključne reforme kako bi se obezbedili jednaki uslovi sa jedinstvenim tržištem EU, dok Evropa zauzvrat otvara pojedine sektore tog tržišta.

Među dodatnim koristima navela je ukidanje rominga za pozive ka EU, kao i pristup SEPA (Jedinstveno područje za plaćanja u evrima) sistemu, koji kompanijama omogućava značajno jeftiniji transfer sredstava iz i ka državama članicama, što će, kako je ocenila, doneti milionske uštede.

"Vidimo snažnu želju mladih u državama kandidatima, ali i u članicama, da žive u jedinstvenoj Evropskoj uniji, da iskoriste mogućnosti koje članstvo pruža i uživaju slobode koje ono donosi. Žele snažniju, prosperitetniju i ujedinjeniju Evropu", rekla je Fon der Lajen.

"Evropa je više od unije, to je naš dom", zaključila je Fon der Lajen.

U Briselu se održava Forum o proširenju Evropske unije pod nazivom "Zaokruživanje Unije i jačanje naše budućnosti".

Cilj Foruma, čiji je domaćin komesarka EU za proširenje Marta Kos, je da podigne dijalog o proširenju na viši nivo kao zajednički politički, društveni i generacijski projekat, objavljeno je na sajtu Evropske komisije.

Ovo je prvo izdanje Foruma Evropske komisije o proširenju EU, navodi se na sajtu EK i dodaje da se održava u vreme kada je proširenje dobilo novi zamah kao pokretač stabilnosti, prosperiteta i demokratskih reformi širom kontinenta.