Tramp protiv Madura - kokain, bombe i laži u "veku naroda"

Najbolja demokratija na svetu, kako je venecuelanski predsednik Nikolas Maduro opisao stanje u zemlji, pod velikim je pritiskom kontroverzne pomorske ofanzive Pentagona, čiji su avioni do sada potopili 15 brodića i ubili 64 osobe, navodnih švercera kokaina.

Američki predsednik Donald Tramp je, pre tačno dva meseca, naredio da se u okolinu Venecuele upute brojni ratni brodovi, borbeni avioni, dronovi i oko 15.000 vojnika, optužujući Nikolasa Madura sa tajnovitim Kartelom sunca, odgovornim za veliki deo šverca kokaina u Ameriku.

Nekoliko južnoameričkih obaveštajnih službi, pak, tvrdi da ova organizacija uopšte ne postoji, već da se novi mega-kartel u stvarnosti zove "Novi odbor za trgovinu drogom", ili "Nueva Junta de Narcotráfico".

Na Madurovu stranu stao je i predsednik Kolumbije, Gustavo Petro mašući izveštajem obaveštajaca, u kojem se navodi da se na čelu novog kartela nalazi Hulio Lozano, koga su agenti Federalnog istražnog biroa još pre 15 godina uhapsili u panami i poslali na odsluženje šestogodišnje kazne zatvora.

Osuđen je za šverc bezmalo 900 tona kokaine i pranje milijardi dolara posle složenih pregovora američke vlade i jednog od, u to vreme, najmoćnijih šefova kolumbijskih narko kartela.

Uspeo je da ostane u velikoj meri anoniman sve dok ga kao lidera organizacije "Nueva Junta de Narcotráfico" nisu označile obaveštajne službe i optužile da pokušava da organizuje smenu vlasti u Kolumbili i ubije predsednika Petra.

Predsednik najmoćnije zemlje na svetu protiv najbolje demokratije na planeti

"Naša demokratija najnaprednija je na planeti. Mi smo obrazovan, kulturan, savestan, patriotski i hrabar narod čija je snaga bez presedana. Niko i ništa nam ne može oduzeti mogućnost da živimo i budemo deo Veka naroda", rekao je Maduro.

"Čast i karakter venecuelanskog naroda vredniji su od naše nafte, gasa i zlata", rekao je Maduro, pokušavajući istovremeno, da ubedi Rusiju i Kinu da mu pomognu u novoj eskalaciji loših odnosa sa SAD, čiji predsednik, bez dileme, želi da ga skine sa vlasti.

Nameru da smeni Madura, Tramp je potvrdio i tokom intervjua u emisiji "60 minuta" na televizijskoj mreži Si-Bi-Es, odgovarajući na pitanje "da li su dani predsednika Venecuele odbrojani".

"Rekao bih da jesu. Mislim da jesu", rekao je Tramp.

Tvrdeći da predsednik Venecuele sarađuje sa Kartelom Sunca, Tramp je u vode oko te države poslao nosač helikoptera, dve raketne krstarice, tri razarača. nuklearnu podmornicu, gomilu aviona i oko 15.000 vojnika.

Na putu ka Karibima je i najveći ratni brod na svetu, nosač aviona "Džerald Ford" u čijoj pratnji se nalazi još pet razarača.

Trampovi kritičari tvrde da bi se "rat protiv narkotika", zbog čega su ove silne snage poslate na Karibe, lako mogao pretvoriti u kopnenu ofanzivu, iako zvaničnici Pentagona tu mogućnost demantuju.

Maduro je, odmah, pomoć zatražio od Kine i Rusije, pa je tokom vikenda na aerodrom u Karakasu sleteo transportni avion "iljušin", koji je prethodnih godina u desetak navrata prevozio plaćenike i naoružanje grupe "Vagner".

Svrgavanje Nikolasa Madura, pokušaj treći

Gomilanje snaga i dozvola Centralnoj obaveštajnoj agenciji da pokrene tajne akcije u Venecueli, koje do sada nisu dale preterane rezultate, navele su zvaničnike u Karakasu, ali i širom sveta na zaključak da je Trampov krajnji cilj, ipak, promena režima u toj državi.

To je, unekoliko, sredinom godine potvrdio i državni sekretar Marko Rubio, opisujući Madura kao užasnog diktatora, a politiku Vašingtona kao "usmerenu ka promeni režima".

Donald Tramp je i tokom prvog mandata želeo da smeni Nikolasa Madura, ali su nejaku jedinicu opozicionog lidera Leopolda Lopeza na venecuelanskoj obali sačekali vojnici i paljbom okončali ovaj trapavo organizovan pokušaj vojnog udara.

Plan, koji je navodno osmislila CIA, uključivao je tajno iskrcavanje Lopezove jedinice, pridobijanje lokalnog stanovništva, marš ka Karakasu i, konačno, zarobljavanje Nikolasa Madura. Tom prilikom ubijeno je osam, a zarobljeno pedesetak pobunjenika, uključujući i dvojicu američkih istruktora.

Trampov "zaliv prasića", koju su kritičari poredili sa debaklom tajne operacije protiv Fidela Kastra u Zalivu svinja 1961. godine, izazvao je oštre podele u tadašnjoj Trampovoj administraciji, što je na koncu dovelo do otpuštanja savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona.

Tramp je tada tvrdio da razgovori sa Madurom mogu rezultirati jedino promenom vlasti u Venecueli, pominjao je vojnu intervenciju, dok zagovornici sankcija nisu mogli da pomire interese sa ambicijama Trezora, Stejt departmenta i Pentagona.

CIA protiv Madura – dolari, puške i lisice

Suštinski, Trampova administracija je još 2017. godine odlučila da svrgne Madura, a dve godine kasnije Vašington je predsednika venecuelanskog parlamenta i lidera opozicije Huana Gvaida priznala kao legitimnog predsednika.

Bela kuća je, tri meseca kasnije, podržala i prvi pokušaj državnog udara, da bi svega nekoliko meseci kasnije Tramp primio Gvaida u Vašingtonu i to u svojstvu šefa države.

Nedugo zatim, usledio je novi pokušaj svrgavanja Nikolasa Madura, koji je organizovao Džordan Gudro, nekadašnji pripadnik američkih Zelenih beretki, čija je kompanija "Silverkorp" u konkurenciji šest sličnih organizacija izabrana da pomogne venecuelanskoj opoziciji da preuzme vlast u državi.

Venecuelanska opozicija je, prema ugovoru koji su potpisali Gvaido i njegov predstavnik u Americi Džej Džej Rendon, imala da plati Gudrou 213 miliona dolara kada Maduro bude zbačen sa vlasti, ali je Gvaido nedugo posle debakla akcije negirao umešanost u taj događaj.

Rendon je pak potvrdio da je nekadašnjem specijalcu platio 50.000 dolara za troškove, te potvrdio verodostojnost svog potpisa na ugovoru.