Ocene trgovinskog sporazuma SAD i EU od sumornog dana za Evropu do okončanja razarajuće neizvesnosti

Sporazum koji su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik SAD Donald Tramp, postigli u Škotskoj, podrazumeva uvođenje carine od 15 odsto na skoro sav evropski izvoz u SAD, uključujući automobile. Sporazum je okončao pretnju uvođenja kaznenih carina od 30 odsto koju je Tramp oročio na 1. avgust.  Međutim, doneo je i potpuno drugačiji iznos carina na uvoz i izvoz koje je EU prvobitno ponudila.

To takođe znači da će se evropski izvoznici u SAD suočiti sa više nego trostruko većom prosečnom carinom od 4,8 odsto, koja je sada na snazi, uz nastavak pregovora o čeliku, koji se i dalje suočava sa carinom od 50 odsto, o avijaciji, a pod znakom pitanja su i buduće prepreke za izvoz farmaceutskih proizvoda.

Francuski premijer Fransoa Bajru je rekao da sporazum EU i SAD, nazivajući ga "sporazumom Fon der Lajen – Tramp“ označava "sumoran dan“.

"Sumoran je dan kada se savez slobodnih naroda, okupljenih da potvrde svoje zajedničke vrednosti i brane svoje interese, pretvori u pokornost“, napisao je Bajru u objavi na Iksu (nekadašnjem Tviteru).

Prethodno je i francuski ministar Bendžamin Hadad nazvao sporazum "neuravnoteženim“ i optužio Trampa da "bira ekonomsku prisilu“ i zanemaruje pravila Svetske trgovinske organizacije. Ministar industrije Mark Ferači takođe je bio mlako raspoložen prema sporazumu, ali je rekao da je on barem doneo "stabilnost“.

Nemački kancelar Fridrih Merc brzo je pozdravio sporazum, rekavši da je njime izbegnuta "nepotrebna eskalacija u transatlantskim trgovinskim odnosima“ i sprečen potencijalno štetan trgovinski rat.

Nemački izvoznici bili su manje oduševljeni. Moćna federacija industrijskih grupa BDI saopštila je da će sporazum imati "značajne negativne posledice“, dok je nacionalno udruženje za hemijsku trgovinu VCI reklo da je sporazum ostavio "previsoke“ carinske stope.

Takođe je jasno da će američka carina od 15 odsto na automobile opteretiti nemačke automobilske kompanije usred njihove transformacije, koja pogađa prodaju i profit.

Predsednica federacije automobilske industrije VDA Hildegard Miler rekla je da je "u osnovi pozitivno“ što je dogovoren okvirni sporazum, ali je upozorila na ogromne troškove koji predstoje.

Evropske berze dostigle su četvoromesečni maksimum na početku trgovanja u ponedeljak, usred olakšanja što je postignut dogovor. Nemački Dax je skočio za 0,86 odsto, a francuski indeks Cac 40 porastao je za 1,1 posto.

Irska, jedan od najvećih izvoznika EU u SAD, u nedelju je pozdravila sporazum jer donosi "meru preko potrebne sigurnosti“, ali da "žali“ zbog osnovne carine, navedeno je u saopštenju zamenika premijera Sajmona Harisa.

Italijanska premijerka Đorđa Meloni je izrazila okvirnu podršku sporazumu EU i SAD, ali dodaje da i dalje treba da "ispituje detalje“.

„Smatram pozitivnim što postoji sporazum, ali ako ne vidim detalje, nisam u mogućnosti da ga procenim na najbolji način“, rekla je ona novinskoj agenciji Rojters na marginama sastanka u Adis Abebi, u Etiopiji.

Ona opisuje carinu od 15 odsto kao "održivu, posebno ako se ovaj procenat ne doda prethodnim carinama, kako je prvobitno planirano“.

Ona kaže da bi i pojedinačne države i EU u celini morale da pruže podršku sektorima koji bi mogli biti "posebno pogođeni“ novim taksama.

Nemačka banka "Berenberg" saopštila je da je sporazum okončao "razarajuću neizvesnost“, ali da je to pobeda za Trampa.

"Odlično je imati sporazum. Međutim, u dva glavna aspekta ishod je i dalje mnogo gori nego situacija pre nego što je Tramp započeo svoju novu rundu trgovinskih ratova početkom ove godine“, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista "Berenberga".

"Dodatne američke tarife će naštetiti i SAD i EU. Za Evropu, šteta je uglavnom naneta unapred“, rekao je Šmiding u poruci klijentima u ponedeljak ujutru.

"Sporazum je asimetričan. SAD se izvlače sa značajnim povećanjem svojih tarifa na uvoz iz EU i obezbedile su dodatne ustupke EU. U svom očiglednom mentalitetu nultog zbira, Tramp to može smatrati „pobedom“ za sebe“, dodao je Šmiding.

Italijanska Unikredit banka takođe je saopštila da je Tramp prošao bolje od EU.

EU je u početku pokušala da oštro pritiska SAD preteći, ali je odustala od mera odmazde u aprilu u vrednosti od 21 milijardu evra, i dodala još jednu listu američkog uvoza u vrednosti od 73 milijarde evra koji bi bio oporezovan ranije ovog meseca.

Ali situacija se preokrenula zahvaljujući brzom sporazumu po ugledu na Veliku Britaniju nakon samita NATO-a u junu, zamenjujući sveobuhvatni trgovinski sporazum Trampovim obećanjima o bezbednosti i odbrani.

Nasuprot tome, Kina, koja je pretila SAD nizom kaznenih tarifa, još pregovara sa Trampom, koji je tokom vikenda zamrznuo ograničenja transfera tehnologije kako bi stvorio prostor za sporazum sa Pekingom.

EU se zalagala za kompromis oko čelika koji bi omogućio određenu kvotu uvoza SAD pre nego što se primene tarife.

Tramp je, čini se, to isključio, rekavši da za čelik "ostaju takve kakve jesu“, ali je Fon der Lajenova kasnije insistirala da će "tarife biti smanjene i da će biti uspostavljen sistem kvota“ za čelik.

Takođe je isključio izuzeće za farmaceutske proizvode, ali je kasnije Fon der Lajenova rekla da će se tarifa od 15 odsto primenjivati na izvoz lekova iz EU i da sve ostale tarife zavise od predsednika SAD.

EU sada podleže carini od 25 odsto na automobile, 50 odsto na čelik i aluminijum, i ukupnoj carini od 10 odsto, koju je Vašington pretio da će povećati na 30 u scenariju bez dogovora.

Iz Evropske unije su snažno insistirali na carinskim izuzećima za kritične industrije, od aviona do žestokih pića, a automobilska industrija, ključna za Francusku i Nemačku, jedva se oporavlja od do sada uvedenih carina.