Dobar dan oružje, ili kako su Putin i Tramp pokrenuli naoružavanje Evrope

Na pogači koja prikazuje odakle evropske vojske uvoze naoružanje ogroman deo ofarban je plavom bojom, koja predstavlja Sjedinjene Države. Unija, koja smatra da se nalazi pred najozbiljnijom pretnjom od 1945. godine, spremna je da gotovo odmah uloži 150 milijardi evra da se ovaj odnos promeni.

Taj iznos, na duže staze, bio bi povećan na čitavih 800 milijardi dolara, koji bi bili suštinski pohranjeni u gigantski bazen iz kojeg bi evropske države grabile onoliko novca koliko im je potrebno.

I netom pošto je plan novog talasa naoružavanja objavljen u Briselu, par ganc novih ”jurofajtera” poleteo je sa piste uzletišta nedaleko od Torina na putu ka Kuvajtu.

Proizvođač ovog aviona, italijanski ”Leonardo” se nada da bi ovakve letelice uskoro mogle poleteti put Turske i Poljske, čija je odlučnost da kupe američke borbene avione F-35 dramatično poljuljana serijom poteza administracija Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.

Suštinski, Amerikanci su proterali Tursku iz programa proizvodnje F-35 onog trenutka kada su na tlo te države stigli ruski protivvazdušni sistemi S-400. Poljska, pak, nema strpljenja da čeka nove isporuke ovih aviona i alternative traži znatno bliže kući.

U takvom okruženju Italijani, Nemci i Britanci najavili su razvoj potpuno novog borbenog aviona, koji bi mogao da poleti u narednih deset godina.

”Jurofajter”, francuski ”rafali” i neki budući avioni glavna su nada Evrope da popuni rupu koja je nastala odlukom Trampove administracije da uvede takse evropskim državama. Uz avione, Evropa se sprema da upumpa silan novac u razvoj projektila, dronova i sredstava za sajber-ratovanje.

Takva strateška odluka Brisela odmah je izazvala haos na berzama, delom i zahvaljujući činjenici da su brojni penzioni fondovi, koji su decenijama zaobilazili vojnu industriju, sada odlučili da novac usmere ka proizvodnji oružja.

Skoro momentalno akcije glavnih evropskih proizvođača, poput ”Rajnmetala” ili britanskog ”BAE sistema”, skočile su za četvrtinu vrednosti.

Prva velika najava promene raspoloženja investitora stigla je iz norveškog državnog penzionog fonda, najvećeg ove vrste u svetu.

Slično razmišljaju šefovi penzionog fonda u Danskoj, dok su Finci gadljivost na ratnu industriju prevazišli odmah po početku rata u Ukrajini, tvrdeći da je sa moralne tačke gledišta investiranje u vojni sektor prihvatljivo ukoliko se oružje koristi za obranu, ili kakav sličan uzvišeni cilj.

Evropska šok terapija jednaka je padu interesa za oružje, koji je 1991. godine izazvao kraj Hladnog rata, kada su vlade širom Evrope novac počele da preusmeravaju u penzije, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje ili očuvanje životne sredine.

”Uvek je lepše investirati novac u zdravstvo, infrastrukturu ili obrazovanje”, još pre tri godine rekao je tadašnji generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. ”Realnost je, ipak, drugačija… Ulaganje u odbranu jedini je način da se obezbedi mir”.

Za Dance, ključni trenutak da preispitaju gde uložiti 24 milijarde dolara iz penzionog fonda desio se u februaru, kada je Tramp najavio da će uzeti Grenland.

”Šok za Dansku”, kako su tamošnji mediji opisali razvoj situacije, ali pomalo i izvesnost ozbiljnog profita, prosto su naterali šefove investicionih fondova da promene mišljenje.

Uz novac, odnosno gomilu para, biće potrebna i dramatične političke odluke kako bi se ambiciozni planovi, nekako, pretvorili u stvarnost.

To se, pre svega, odnosi na reorganizaciju vojne industrije, koja je većim delom u državnom vlasništvu, razuđena i samim tim neefikasna i skupa.

Analitičari ko najbolji primer navode samohodne haubice od 155 milimetara, čija izrada u Evropi košta između šest i 19 miliona evra, dok u Americi košta svega dva, koliko otprilike koštaju i ruske i kineske.

U Evropi se proizvodnjom naoružanja bavi oko 2.500 kompanija, koje zapošljavaju više od milion i po ljudi. Taj broj mogao bi se povećati ukoliko se ispune planovi najvećih proizvođača da odmah počnu razvoj novih eksploziva u Britaniji, te nemačke najave da će do kraja godine udvostručiti proizvodnju projektila za haubice.

”Rajnmetal” će tako uložiti 340 miliona dolara u novu fabriku granata, koja bi mogla da bude otvorena već naredne godine. Za ovakav poduhvat će biti potrebno i oko 1.900 tona posebnog eksploziva, koji će, navodno, proizvoditi Britanci.

Ukoliko to ne bude dovoljno, Evropa će deo novca uložiti u ukrajinske fabrike, dok bi tamošnji front predstavljao odlično mesto za testiranje novog oružja.