Šta sledi posle smrti pape Franje

Papa je poglavar Katoličke crkve. Rimokatolici veruju da on predstavlja direktnu liniju ka Isusu Hristu. Smatra se živim naslednikom Svetog Petra, koji je bio glavni među prvim Hristovim učenicima, apostolima.

To mu daje punu i neospornu moć nad čitavom Katoličkom crkvom i čini ga važnim izvorom autoriteta za oko 1,4 milijarde katolika u svetu.

Iako mnogi katolici često konsultuju Bibliju za smernice, oni se takođe mogu obratiti papinom učenju, koje reguliše verovanja i praksu Crkve.

Otprilike polovina svih hrišćana širom sveta su rimokatolici. Druge denominacije, uključujući protestante i pravoslavne hrišćane, ne priznaju papin autoritet.

Šta se dešava kada papa umre

Papska sahrana je tradicionalno bila složena ceremonija, ali je papa Franja nedavno odobrio planove da ceo postupak bude mnogo manje komplikovan.

Prethodne pape su sahranjivane u troslojnim kovčezima od čempresa, olova i hrasta. Papa Franja odlučio se za jednostavan drveni kovčeg obložen cinkom.

On je takođe ukinuo tradiciju postavljanja papinog tela na podignutu platformu – poznatu kao katafal – u bazilici Svetog Petra za javno gledanje.

Umesto toga, ožalošćeni će biti pozvani da odaju poštu a njegovo telo ostaje u kovčegu, sa uklonjenim poklopcem.

Franja će takođe biti prvi papa posle više od jednog veka koji će biti sahranjen izvan Vatikana.

On će biti položen u bazilici Svete Marije Velike, jednoj od četiri glavne papske bazilike u Rimu.

Bazilika je crkva kojoj je Vatikan dodelio poseban značaj i privilegije. Glavne bazilike imaju posebnu vezu sa papom.

Ko bira novog papu

Novog papu biraju najviši zvaničnici Katoličke crkve, poznati kao Kardinalski zbor.

Sve kardinale imenuje direktno papa i obično su rukopoloženi u biskupe.

Trenutno ima 252 kardinala, od kojih 138 ima pravo da glasa za novog papu.

Ostali su stariji od 80 godina, što znači da ne mogu da učestvuju na izborima, iako se mogu uključiti u raspravu o tome ko treba da bude izabran.

Kako se bira papa i šta je konklava

Kada papa umre (ili podnese ostavku, kao u izuzetnom slučaju pape Benedikta XVI 2013. godine), kardinali se pozivaju na sastanak u Vatikan, nakon čega sledi konklava, kako su izbori poznati.

U periodu između papine smrti i izbora njegovog naslednika, Kardinalski zbor upravlja Crkvom.

Posle obreda sahrane pape i pošto se na opštim i posebnim sednicama kardinala sve pripremi za konklavu, kardinali se sakupljaju, određenog dana, ne pre 14. a ni posle 20. dana od smrti pape, u Crkvi Svetog Petra na misi. Istog dana posle podne, skupljaju se u kapeli Svetog Pavla u Apostolskoj palati, i u svečanoj procesiji idu do Sikstinske kapele, gde se u strogoj tajnosti održava izbor.

Pojedinačni kardinali glasaju za svog željenog kandidata dok se ne utvrdi pobednik, što je proces koji može potrajati nekoliko dana. U prethodnim vekovima glasanje je trajalo nedeljama ili mesecima. Neki kardinali su čak umrli tokom konklava.

Jedini trag o tome kako teku izbori je dim koji izlazi dva puta dnevno od paljenja kardinalskih glasačkih listića. Crni dim znači negativan odgovor. Tradicionalni beli dim znači da je novi papa izabran.

Kako se javno objavljuje odluka o novom papi

Nakon što se beli dim podigne, novi papa se obično pojavljuje u roku od sat vremena na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra.

Viši kardinal koji učestvuje na konklavi objaviće odluku rečima "Habemus Papam" – „Imamo papu”.

Zatim će predstaviti novog papu njegovim izabranim papskim imenom, koje može ali ne mora biti njegovo originalno ime.

Na primer, papa Franja je rođen kao Horhe Mario Bergoljo, ali je izabrao drugo ime za svoje papstvo u čast svetog Franje Asiškog.

Ko može postati papa

U teoriji, svaki rimokatolik koji je kršten može biti izabran za papu.

U praksi, međutim, kardinali radije biraju jednog iz svojih redova.

Kada je papa Franja izabran na prethodnoj konklavi 2013. godine, postao je prvi pontifik koji je došao iz Južne Amerike, regiona koji čini oko 28 odsto svetskih katolika.

Ali, i pored ovog istorijskog presedana, pretpostavlja se da će kardinali verovatno izabrati Evropljanina – i ne bi bilo iznenađenje da bude Italijan.

Od 266 papa izabranih do danas, 217 je bilo iz Italije.