Sirija - "Moćnici" i "Pustinjski sokolovi" protiv najnovijeg svetskog poretka

Posle sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua činilo se da je sudbina Sirije zapečaćena - Turska će biti dominantna sila u ovoj državi, dok će Izrael na netom zauzetim teritorijama ostati koliko dugo poželi.

"Erdogan je jako pametan... Rekao sam mu, učinio si ono što nikome nije pošlo za rukom 2.000 godina. Kontrolišeš Siriju", rekao je Tramp posle ovog susreta, savetujući Netanjahua da "bude razuman" i postigne neku vrstu dogovora sa Ankarom.

Nedugo zatim, međutim, uz sirijsku obalu pojavili su se pripadnici dve milicije, za koje se već dugo smatralo da su rasformirane i bez preteranog uticaja na razvoj situacije.

"Uli el Bas", ili "Moćnici" i "Pustinjski sokolovi", odnosno "Liva Šukur el Sahra", sukobili su se sa nekadašnjim islamistima Ahmeda el Šare i pokrenuli događaje koji su, bar do sada, rezultirali progonima, ubistvima, ali i najavama novog talasa nasilja u već potpuno uništenoj državi.

Obe milicije su deo novostvorenog fronta koji se bori protiv "Osovine globalnog zla", kako njihove pristalice vide komplikovanu podelu uticaja između Amerike, Izraela i Turske.

Lecima protiv milicija

Izraelci i nove sirijske vlasti zasuli su lecima nekoliko oblasti u kojima su, u poslednjih mesec dana, vođene borbe između manje ili više poznatih milicija i paravojnih jedinica, u kojima su stradale stotine njudi, dok su hiljade napustile domove.

Izraelski avioni su, poslednjih dana, bacali letke oko gradića Koja uz samu granicu, upozoravajući lokalno stanovništvo da su se pojavile grupe naoružanih ljudi i pripadnici milicija.

Ovakva akcija usledila je nakon vazdušnih udara izraelskih snaga u kojima je ubijeno devet osoba, posle čega su lokalni lideri, rastrzani između rastućih opasnosti i još nejasnih odnosa sa novim vladarima Sirije, upozorili da je posle napada došlo do "ozbiljne mobilizacije i široko rasprostranjenog besa" stanovništva.

Talas nasilja, prema većini dostupnih izvora, pokrenuli su vojnici lojalni Ahmedu el Šari koji su upali u nekoliko gradića i pobili desetine alavita i, usput dvadesetak hrišćana. Alaviti su uzvratili, a u seriji sukoba koji su usledili ubijeno je više od 2.000 ljudi, dok su hiljade izbegle u Liban i širom Sirije pokušavajući da izbegnu nastavak nasilja.

Lecima ratuju i vlasti u Damasku, koje su izbeglicama zapretile hapšenjima, progonom porodica i oduzimanjem imovine ukoliko se odmah ne vrate u Siriju. Na vrata praznih kuća ostavljene su poruke u kojima se navodi i da će biti "tretirani kao ostaci režima" Bašara el Asada.

I posle Asada - Iran

Asadov beg u Moskvu, kako se činilo, predstavljao je i kraj ozbiljnog iranskog uticaja u Siriji, ali su se poslednjih nedelja, manje ili više neočekivano, pojavile dve oružane formacije za koje se smatra da predstavljaju produžene ruke Moskve i Teherana.

Glavni adut Irana u predstojećoj podeli teritorija u Siriji je milicija "Uli el Bas", ili "Moćnici" koja se protivi američkim nastojanjima da država, suštinski, podeli na zone izraelskog i turskog uticaja.

"Podržavajući uloge Cionista i turske okupacije, Amerika je sponzor haosa, terorizma i zla širom sveta", navela je ova grupa, koja koristi i ime "Front islamskog otpora u Siriji".

Sveopšte komešanje u obalskom delu Sirije rezultat je egzodusa stanovništva posle napada vladinih snaga na alavite početkom marta i begom više od 10.000 ljudi u okolinu ruske vazduhoplovne baze Hmeim, gde su tražili zaštitu od nasilja.

Lokalni izvori navode da je posle serije obračuna i likvidacija gotovo u potpunosti od stanovništva ispražnjen gotovo 20 kilometara širok pojas uz obalu Sirije.

Odmah pošto su izbeglice puštene u vojni deo aerodroma Hmeim, vlasti u Damasku počele su novu kampanju sa ciljem da se Rusi isteraju iz Sirije, ali su i poslale predstavnike kako bi nagovorile prognanike da se vrate kućama, javlja dnevnik El nahar.

Svedoci navode da su vlasti u Damasku iz dronova bacale bombe na kolone izbeglica, te da su uz put koji vodi ka Hmeimu ostali brojni leševi i ostaci izgorelih vozila.

Navodno, ruske snage su u nekoliko navrata obarale dronove, a već dan posle dolaska prvih prognanika sleteli su prvi avioni natovareni humanitarnom pomoći.

"Pustinjski sokolovi", banda ili zaštitnici ugroženih

Druga jedinica koja se poslednjih sedmica aktivirala u Siriji su "Pustinjski sokolovi", ili "Liva Šukur el Sahra", na čijem čelu se nalazi Mohamed Džaber, koji tvrdi da njegove snage čine "siromašni i ugroženi" ljudi iz regiona.

Odbacujući odbacio optužbe da su njegovi ljudi uključeni u ubistva zarobljenika i osvete nad sunitima, naveo je da je čitav pokret, jednostavno, odgovor stanovništva na pogubljenja alavita.

Sam Džaber je prilično kontroverzna ličnost. Njegove snage su godinama žestoko ratovale protiv Islamske države i svih ostalih islamista u Siriji, da bi u jednom trenutku postao "kontroverzni poslovni čovek". Poslednjih godina mahom je živeo u Rusiji, ali zapadni obaveštajci tvrde da njegove snage finansiraju Iran i Hezbolah.

Kako navode sirijski mediji, direktno je zapretio novom lokalnom komandantu sirijskih snaga, Jordancu Abdulu Rahmanu Hueseinu el Katibu novim sukobima ukoliko ne prestanu progoni alavita.

Čini se da Džaberovo novo pojavljivanje predstavlja prilično jasan pokazatelj da Rusija, uprkos žestokim pritiscima, nije odustala od prisustva u Siriji, te da Moskva još uvek ima znatan utican na razvoj događaja na terenu.

Njegov povratak u Siriju se, takođe, vremenski podudario sa najavama da će sirijske vlasti objaviti nalaze koje je posebna komisija načinila posle serije sukoba sa alavitima i Druzima.

Zbog komplikovanih okolnosti, smatraju Sirijci, Džaberov povrata mogao bi predstavljati uvod u novu preraspodelu snaga, koja bi s obzirom na brojne spoljne sile i lokalne frankcije, lako mogla izrasti u eksploziju novih sukoba.

Ovakav razvoj situacije još je izvesniji kada se u obzir uzme činjenica da je Džaber priznao da su njegovi vojnici učestvovali u ubistvima pripadnika snaga novog režima, koji su pak, reagovali tako što su masovno poubijali alavite.

Sukob Džabera i islamista vuče korene još od pre sedam godina kada su njegovi vojnici pozirali sa odrubljenim glavama pripadnika Islamske države.

Kao i milicija "Uli el Bas" smatra da je neophodno proterivanje izraelskih snaga sa juga Sirije, što Jerusalim, bar u narednih nekoliko godina, ne vidi kao valjanu opciju.

Sukobe dve strane, predstavnici izraelskih snaga opisali su kao "taktičke, ali potencijalno interesantne".

Uz otmice, pljačke, zastrašivanje i proterivanje, za 100 dana od pada Asadovog režima ubijeno je bezmalo 5.000 ljudi.

Predstavnici novih vlasti, netom izmileli iz senke zastava Islamske države, pokušali su te zločine da opravdaju pravom potlačenih na osvetu, bezbednosnim vakuumom i, na koncu, pojavljivanjem naoružanih Asadovih pristalica, koji su posle šokantnog poraza počeli da izlaze iz skrovišta.

Izraelska politika prema novoj Siriji, osim zauzimanja teritorija na planini Hermon, najvišoj tački Golanske visoravni, uključuje i novi pristup pitanju Druza, koji su
odbili izraelsku pomoć objašnjavajući da su lojalni Siriji.

Čini se da današnja izraelska politika predstavlja modernizovanu verziju one koju su dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka promovisali Francuzi, podelivši Siriju na četiri entiteta. U Damasku i Alepu većinu stanovništva činili su suniti i šiiti, dok su sopstvene entitete dobili i Druzi i Alaviti.