Povećane tenzije u Tajvanskom moreuzu: Tajvanske vojne vežbe i kineske pripreme za iskrcavanje

Kineska vojska postavila je, nedavno, potpuno novo logističko oružje, sastavljeno od tri barže, koje tako spojene, čine most sposoban da istrpi teret brojnih vojnih vozila i pešadije.

Ovaj složeni sklop premijerno je sastavljen gotovo 400 kilometara južno od Guandžoua, gde je napravljen. Dug oko 820 metara sastoji se od tri barže i nekoliko rasklopljivih mostova, što omogućava da se vojnici i oprema iskrcaju na obalu, a da teretni brodovi ne prilaze plićaku.

"Ovu opremu čine most i luka, spojeni u jedno. U trenutku kada Kina uspostavi domanaciju u vazduhu i na moru, brodovi natovareni vojnim vozilima mogu pristati uz barže... Kada se barže pojave to je znak da je iskrcavanje uspelo", rekao je kineskoj televiziji Si-Si-Ti-Vi vojni komentator Vei Dongdžu.

Gotovo istovremeno, tajvanska vojska pokrenula je manevre uvežbavajući odgovor na moguću kinesku invaziju, javlja Tajpej tajms. Ključ ovih vežbi odgovor na mogućnost da česti manevri kineske avijacije i mornarice, u nekom trenutku, prerastu u istinski napad.

U istovremenim manevrima dve mornarice, 27. marta sudarili su se kineska ribarica i tajvanski desantni brod. Vest je objavljena nedelju dana kasnije, odnosno tek kada su obe strane utvrdile da, osim lakših oštećenja, nije bilo drugih posledica.

Američka predviđanja i realnosti

Suštinu gužve koja se poslednjih meseci stvara oko Tajvanskog moreuza predstavlja upozorenje nekih od američkih vojnih stratega, koji pozivajući se na ne baš najjasnije definisane obaveštajne podatke, tvrde da je kineski predsednik Si Đinping najavio ujedinjenje Kine i Tajvana do 2027. godine.

Mada Si nikada nije pomenuo invaziju Tajvana, Amerikanci su niz njegovih govora, ali i prošlogodišnje velike manevre nazvane "Mač ujedinjenja" protumačili kao otvorenu najavu invazije.

U maju prošle godine, kineska vojska, obalska straža, avijacija i mornarica pokrenuli su vežbu tokom koje je Tajvan u priličnoj meri bio opkoljen, dok su ratni brodovi neko vreme kružili oko ostrva Vuki, Kinmen, Matsu i Dongin.

Kineska vojska je, tokom vežbe "Mač ujedinjenja", isprobala novi model blokade Tajvana, koji je izolovano ostrvo koje značajno zavisi od uvoza energenata. Ukoliko se nađe pod blokadom, ubrzo će doći do ekonomskog kolapsa, piše Global tajms.

Protekle sedmice, flotila predvođena nosačem aviona "Šandong" održala je seriju manevara istočno od Tajvana, uvežbavajući napade na glavne luke i energetska postrojenja. U manevrima je, prema tvrdnjama Tajvana, učestvovalo više od 70 borbenih aviona i 21 ratni brod.

Predsednik tog ostrva, Lai Čing Te je Kinu nazvao "neprijateljskom stranom silom" i najavio niz mera kako bi se suprostvavio kineskim pokušajima da "špijuniraju i infiltriraju" se u Tajvan.

Takva retorika dodatno je razgnevila Kinu, a čitavu situaciju dodatno je pogoršao američki ministar odbrane Pit Hegset, koji je najavio da će Vašington preduzeti sveobuhvatne mere usmerene ka "odvraćanju" od moguće kineske akcije.

Model "17 strategija" koje je nedavno predstavio Lai Čing Te, smatraju Kinezi, za cilj ima potpuno odvajanje Tajvana od matice, kao i uvlačenje spoljnih sila u mogući vojni sukob.

Kineska Kancelarija za Tajvan i najviši zvaničnici su bili jasni - nezavisnost Tajvana znači rat, piše Čajna dejli.

Povratak u budućnost

Zapadni analitičari smatraju da je Kina, spremajući opremu za mogući invaziju Tajvana, detaljno analizirala niz pomorskih akcija, poput britanske akcije protiv Argentinava na Folklandskim ostrvima 1982. godine, ali i savezničkog iskrcavanja na Normandiju juna 1944. godine.

Čini se da je izgradnja netom isprobane barže upravo rezultat analize Dana "D" i luka nazvanih "Mulberi", čiji su elementi dopremljeni iz Britanije, kako bi se omogućilo iskrcavanje veće količine opreme za invazione snage.

Posle složenih vežbi, u kojima je kako se čini bilo izvesnih teškoća u procesu sastavljanja barži, Kinezi su počeli izgradnju bar još jednog ovakvog sistema.