Kineski efekat potapa američku berzu, ključni indeksi na Volstritu već na otvaranju pali oko tri odsto

Američke akcije su u petak drastično pale nakon što je Kina odgovorila na carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp, preteći da globalni trgovinski rat dodatno eskalira.

Na otvaranju američkih berzi, indeksi Dau Džons i S&P 500 pali su za 2,4 procenata u prvim minutama berzanskog trgovanja na Volstritu, dok je Nasdak bio u padu od 3 odsto.

Kada je reč o američkim tržištima, postoje tri glavna indeksa koja gledaju trgovci, analitičari i novinari.

Dau Džons Indastrijal Averidž (Dow Jones Industrial Average) je lista od 30 velikih američkih kompanija. Smatra se da su deonice "plavih čipova", što znači da imaju solidnu evidenciju u pogledu svojih finansijskih performansi.

Indeks Standard & Purs 500 – ili, kako je poznatiji, S&P 500 – prati cene akcija 500 kompanija, i pruža mnogo bolji presek preduzeća koja posluju u SAD.

Nasdak indeks (Nasdaq Composite) obuhvata 3.500 kompanija, od kojih su većina tehnološke firme.

Stotine milijardi dolara izgubljene su ove nedelje na akcijama kompanija kao što su "Epl" i "Najk", što će se negativno odraziti i na ekonomije zemalja kao što su Vijetnam i Kambodža.

Indeks Dau Džons je pao za 1.900 poena, odnosno čak 4,6 odsto, a širi S&P 500 za 5,2 odsto. Nasdak je pao za 5,3 odsto.

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da najava Kine da će uvesti recipročnu carinu na američku robu od 34 odsto dokaz da se Kina "uspaničila".

"Kina je reagovala pogrešno, uspaničili su se – jedina stvar koju sebi ne mogu priuštiti", objavio je Tramp na mreži Truth Social. 

Berzanski indeksi u dubokom minusu

Drugi dan zaredom, indeksi na vodećim svetskim berzama u dubokom su minusu zbog carina koje je američki predsednik uveo gotovo celom svetu.

Američko tržište deonica doživelo je u četvrtak najveći potop od epidemije kovida 2020-godine. Zabeleženi su gubici od oko 2.400 milijardi dolara tržišne vrednosti najvećih američkih kompanija. Međutim, u Beloj kući nema zabrinutosti. Predsednik Tramp kaže da je pad akcija očekivan, a da je odluka o uvođenju carina bila neophodna.

"Imamo set tarifa zasnovanih na reciprocitetu. Carine su uvedene i sve zemlje su nas zvale. To je lepota nešeg posla. Mi smo sada na mestu vozača. Da smo ranije pitali te zemlje da nam učine uslugu, ne bi nam izašle u susret. Sada će učiniti sve za nas“, kaže Tramp.

Azijski i evropski berzanski indeksi takođe su u padu drugi dan zaredom, pošto su nove američke carine podstakle strah od globalne recesije.

Kina je podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji zbog novih američkih carina. Peking apeluje na Sjedinjene Države da odmah ukinu jednostrane tarife i reše trgovinske razlike kroz konsultacije.

Tramp smatra da se Kina uspaničila i da je pogrešila uvođenjem carinskih kontramera od 34 odsto na američju robu.

Da li Tramp gura Evropu u čelični zagrljaj Kine

Premijerka Italije nada se dogovoru sa Amerikom.

"To je problem koji se mora rešiti, ali nije katastrofalan kao što čujemo ovih dana. Nećemo prestati da izvozimo u Ameriku, ona je za nas važno tržište, vredno 10 odsto našeg ukupnog izvoza. Moramo otvoriti dijalog na evropskom nivou i tražiti rešenje zajedno sa SAD. Treba da se borimo za ukidanje svih carina", rekla je Đorđa Meloni

Evropska unija priprema odgovor na Trampove tarife, ali traga i za novim tržištima. Na samitu u Uzbekistanu evropski zvaničnici razgovarali su sa liderima Centralne Azije o saradnji u oblasti retkih minerala i sirovina.

"Očekujemo mnogo negativnih posledica zbog uvođenja tarifa. Cene će skočiti, mnoge zemlje uvešće kontramere, imaćemo trgovinski rat i prekid u globalnom lancu snabdevanja. Ako se Amerika bude izolovala, njeni trgovinski partneri će tražiti nova tržišta, a Kina i Evropska unija mogle bi da sklope Sporazum o slobodnoj trgovini", smatra finasijsi analitičar Filip Monije.

FTSE 100 (indeks berze 100 Fajnenšel tajms), ili neformalno "Futsi", najpoznatiji berzanski indeks Ujedinjenog Kraljevstva pretrpeo je najveći jednodnevni pad od početka pandemije kovida pre pet godina.

On je na Londsonskoj berzi pao za 4,9 odsto - što je najveći pad od 27. marta 2020. godine.

Cena nafte do sada je pale za 7,5 odsto, dok je cena zlata potonula za 2,4 odsto.