Takovska 10: Šta rođak iz Amerike donosi Srbiji, a šta Ujka Sem Ukrajini

Već postoji jedna pozitivna posledica same nominacije Marka Brnovića za novog američkog ambasadora, rekao je u Takovskoj 10 Miloš Vukelić sa FPN-a. To je izvanredno za Srbiju, ocenio je Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji sa nestrpljenjem očekuje da vidi da li će biti pozitivnih pomaka. Oprezniju ocenu dao je vojni analitičar Vlade Radulović, koji kaže da je preuranjeno govoriti i da treba imati na umu šta je najvažniji strateški cilj za SAD. Ivan Trifunović iz "Pupin inicijative" ističe da je to prvi ambasador na Zapadnom Balkanu koji je imenovan od strane Trampove administracije.

Turbulentni pregovori Rusije i SAD o okončanju rata u Ukrajini, nova američka spoljna politika i novi ambasador u Beogradu – o tome su u Takovskoj 10 govorili Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Ivan Trifunović iz "Pupin inicijative", Miloš Vukelić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i vojni analitičar Vlade Radulović.

Sagovornici su različito komentarisali nominaciju novog američkog ambasadora u Srbiji, Srbina Marka Brnovića, mada su saglasni da je to veoma pozitivna vest.

Mitić smatra da je to izvanredno za Srbiju i sa nestrpljenjem očekuje da vidi da li će biti pozitivnih pomaka, pre svega po pitanju Kosova i Metohije, i uopšte srpskog pitanja.

Ukazuje i da je u pitanju ambasador u najvažnijoj zemlji u regionu, podsećajući da je i Kristofer Hil imao izuzetno intenzivne kontakte sa svojim kolegama u Sarajevu, u Podgorici…

Prvi ambasador kog je nova administracija imenovala na Zapadnom Balkanu

Trifunović, koji je dugo živeo u Americi, imao je priliku da se više puta sretne sa Brnovićem i očekuje da će on biti plus za Srbiju, posebno ističući da je to prvi ambasador na Zapadnom Balkanu koji je imenovan od strane Trampove administracije, što je signal da je Srbija najvažniji partner za Ameriku u tom regionu.

"Što se tiče Marka Brnovića, on je jedna izuzetna osoba, izuzetno inteligentna, bio je državni tužilac, advokat, znači ima sve karakteristike da bude uspešan u Beogradu i svakako naravno prija to da je srpskog porekla, da ide u srpsku crkvu, da se ponosi svojim srpskim poreklom, ali kao što ste i vi rekli, moramo da sačekamo ko će biti ti drugi igrači u Vašingtonu, pre svega ko će da zameni Džima O Brajana, Sašu Kasanova", navodi Trifunović.

Rebrending Amerike – Vašington kao saveznik i rođak

Vukelić ocenjuje da Srbija već ima pozitivnu posledicu samom nominacijom, a to je pokušaj rebrendinga srpsko-američkih odnosa, da čak i građani Srbije mogu da posmatraju te odnose kao savezničke, pa i rođačke, u vrlo bliskoj budućnosti.

Međutim, napominje da bi trebalo imati u vidu da je Brnović za sada samo nominovan, i to u okolnostima da je u samo poslednjih deset dana bilo toliko događaja koji menjaju istoriju sveta, pa da zato svašta može da se desi.

"Najranije bi moglo početkom leta, realnije krajem leta, jer Senat treba da ga potvrdi, a taj proces može da traje nekoliko meseci", navodi Vukelić.

"Preuranjeno je govoriti, stavljamo taktiku umesto strategije"

Radulović smatra da je nominacija Brnovića jasan i pozitivan signal, ali da je još uvek preuranjeno govoriti o tome kako će potencijalno novi ambasador uticati na bilateralne odnose.

"Rekao bih da mi previše ovaj taktički nivo sada stavljamo na mesto strateškog", ocenjuje Radulović i objašnjava da strateški nivo podrazumeva mnogo toga – i bilateralu, ali i odnos prema regionu, Evropi i ono što je najvažnije, a to su odnosi prema Kini.

Diplomatski front i vojni odgovor u Ukrajini – dokle se stiglo

Kada je reč o situaciji u Ukrajini, i pregovorima o primirju u kojima posreduju SAD, Radulović kaže da se posle prvog početnog efekta obustave američke vojne pomoći, taj udar osetio na samoj liniji fronta, ali da je sada situacija odmrznuta, i da naoružanje ponovo pronalazi put do Ukrajine.

"Međutim, nakon 11. marta, čini mi se da ponovo sada možemo videti neke obrise pozitivne slike, posmatrano po ukrajinske oružane snage, upravo zbog onoga o čemu sada pričamo, a to je činjenica da zapravo niti jedna niti druga strana ne poštuju to primirje i da je energetska infrastruktura pitanje broj jedan koje je istaknuto kao meta napada“, objašnjava Radulović.

Prema Mitićevoj oceni, po pitanju energetike i crnomorske inicijative još uvek se ne može reći da se mnogo odmaklo.

"Ali činjenica je da se ovde radi pre svega o građenju poverenja između Trampove i Putinove administracije", smatra Mitić.

"Tramp hoće dogovor što pre, Rusiji se ne žuri"

Vukelić smatra da Donald Tramp po svaku cenu pokušava da makar do Uskrsa uspostavi neku vrstu primirja, ali sumnja da je to realno, imajući u vidu pregovore i nepoštovanje pokušaja primirja, ali i stav Rusije.

"Imamo i signale iz Rusije koji kažu – pa polako, možda do kraja 2025. godine uspemo da uspostavimo neko primirje. Bez obzira na to koliko se Donald Tramp trudio da u relativno kratkom periodu postigne neku vrstu uspeha, Rusiji, čini mi se u ovom trenutku, pre svega Rusiji, nije u interesu da uspostavi primirje u tako kratkom periodu, budući da imaju ofanzivu na celokupnom frontu i da je Ukrajina trenutno u situaciji gde pokušava zapravo da preživi", objašnjava Vukelić.