Kako je led od Grenlanda napravio vruću temu, istoričar Jakovina objašnjava šta je glavno pitanje

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens, i njegova delegacija, posetili su na Grenlandu vojnu bazu "Pitufik", koja je u kontekstu povećanih američkih pretenzija ka najvećem svetskom ostrvu, izazvala zabrinutost među građanima Grenlanda i Danske.

Drugi čovek Amerike poručio je da SAD moraju da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, kako bi "zaustavile pretnje koje dolaze iz Kine i Rusije".

Poseta najvažnijih američkih političara Grenlandu, koji ima nešto više od 50.000 stanovnika, deluje gotovo nestvarno s obzirom na ogromnu površinu teritorije i mali broj stanovnika, rekao je Jakovina.

Odgovarajući na pitanje kako vidi poruke američkog potpredsednika, istoričar Tvrtko Jakovina rekao je za RTS da je situacija globalno aktuelna poslednjih mesec i po dana, kao i da mu slučaj izgleda "neshvatljivo s obzirom na sve što je bilo poznato o savezničkoj politici Vašingtona nakon Drugog svetskog rata".

"Takav odnos prema nekim od najbližih saveznika, promena politike i retorike je bila atipična za SAD. Što se tiče uticaja na svet i Evropu, koja verovatno nema jasnu ideju šta će se zapravo događati u ovom sukobu između dve NATO članice, jedno je od glavnih diplomatskih pitanja koje je tu postavljeno", kaže Jakovina.

Međutim, kako navodi, događaji u poslednja dva meseca podsećaju ga na period istorije u 19. veku, kada je, naglašava, ovakvo ponašanje ili tip izgovora jedne velike zemlje prema manjoj i slabijoj bio "potpuno normalan".

"A to je doba imperijalizma i mogli bismo naći brojne slične primere iz tog vremena", podvlači Jakovina.

Istorija Grenlanda u kontekstu geopolitike

Jakovina navodi da bi bilo "nepravedno reći da je Grenland do sada imao važnu, ključnu ili dramatičnu ulogu u svetskim odnosima".

"On to čak nema ni na severu, ni unutar danske zajednice i Evropske ekonomske zajednice", navodi Jakovina.

Led je počeo da se otapa, unapređena rudarska tehnologija

Podseća da je Grenland sam izglasao da sredinom osamdesetih godina 20. veka izađe iz Evropske ekonomske zajednice, zbog ribolova, čija je oblast strogo bila uređena unutar EEA, kasnije i EU.  

"Tako je moglo da se živi i to je bila danska briga. Klimatske promene su promenile okolnosti – led je počeo da se otapa, a pomorski putevi, koji bi se stvorili, postali su interesantni. Verovatno je unapređena i tehnologija koja lakše može da crpi rude i u nepovoljnim okolnostima", nabraja istoričar. 

Smatra da je glavno pitanje to što, kako danske diplomate govore, od 76 rudnika koji imaju koncesiju za eksploataciju ruda, samo jedan je u vlasništvu Amerike. 

Ključne naredne dve godine

Jakovina napominje da "bez obzira na mogući veliki potencijal i zalihe različitih, možda i jako vrednih i retkih metala i ruda koje se na Grenlandu nalaze", čitav proces nije regulisan pravnim okvirom. 

"Niti smo još videli pun potencijal brojnih, burnih i hitrih reakcija Amerikanaca – ne samo američkog potpredsednika juče, nego i sina američkog predsednika koji je tamo odlazio, zapravo sa sličnom idejom. Izgleda da su Amerikanci vrlo ozbiljni u ovome", napominje Jakovina.

Ističe da vremena za aktuelnu administraciju i "nema ga mnogo".

"Pogotovo, ako posmatramo karakteristične američke cikluse, gde stvari ne mogu naglo da se promene ukoliko sistem ostane isti kao što je do sada bio organizovan", prognozira istoričar.

Ako se nešto i bude dogodilo, desiće se u naredne dve godine, procenjuje Jakovina.

Grenland i kultura sećanja

U Grenlandu je na snazi odluka o obustavi istraživanja nafte, gasa i uranijuma, što američki predsednik Donald Tramp želi da ospori i ukine. 

"Bilo je članova manjih stranaka na Grenlandu koji su rekli – ako Amerikanci žele 30 baza, neka dođu i izgrade ih, nemamo s tim problema. Međutim, problem postoji što SAD delaju prema eskimskom ili domorodačkom stanovništvu na Grenlandu koje ima svoja negativna sećanja prema Danskoj. Oni su imali različite tipove socijalnih eksperimenata, kako bi ih učinili manje Grenlanđanima", ukazuje Jakovina.

Prema njegovim rečima, SAD u međuvremenu, nisu imale sluha za neke od manjinskih zajednica u sličnim razdobljima u Americi.

"Takođe su nastupali nepovoljno, i u tom smislu, prigovarati Dancima zbog tretmana prema stanovnicima Grenlanda, a u isto vreme mnogi na američkoj teritoriji mogu da se sete sličnih postupanja od strane američkih vlasti je malo licemerno", navodi Jakovina. 

Celo gostovanje Tvrtka Jakovine u Jutarnjem programu RTS-a možete pogledati u video zapisu na početku teksta.