Zbunjenost u Tokiju – Trampove carine na automobile glavobolja za poslovne ljude i političare

Početkom aprila u SAD bi trebalo bi da na snagu stupe nove Trampove tarife na uvoz stranih automobila i delova u iznosu od 25 posto.

Pošto u nominalno najvećoj svetskoj ekonomiji već postoje carine od dva i po procenta na automobile i 25 posto na kamione, to praktično znači da će se ubuduće uvozna vozila biti opterećena globama od 27,5, odnosno, čitavih 50 posto.

To će posebno imati uticaja na japansku i južnokorejsku ekonomiju - velike izvoznike automobila.

Ograničene opcije

Obe ove zemlje nadale su se izuzeću od tih carina i zbog činjenice da su višedecenijski bliski vojnopolitički saveznici SAD, ali i zbog svojih krupnih ulaganja u američku privredu.

Japanski premijer Šigeru Išiba je, na primer, tokom svoje nedavne posete Vašingtonu istakao da je njegova zemlja u prošlosti već uložila 783 milijarde dolara u američku ekonomiju i da namerava da u skorijoj budućnosti taj bilans uveća na čak bilion.

Ipak, s obzirom da u međusobnoj trgovinskoj razmeni sa SAD imaju suficit od po preko 60 milijardi dolara godišnje, a da je umanjenje deficita uz stvaranje radnih mesta gorući zadatak Trampove administrcije, za sada nema naznaka da bi one mogle biti oslobođene pomenutih ekonomskih stega.

I dok je južnokorejski gigant "Hjundai" najavio otvaranje dve fabrike u SAD i ukupno ulaganje od 21 milijardu dolara, japanska država i kompanije još uvek razmatraju šta sve mogu da preduzmu. Na stolu su, pišu japanski mediji, razne opcije, počev od umanjivanja izvoza automobila u SAD, do kompenzacija u drugim oblastima kako bi se nekako ipak iznudila (delimična) pošteda od novih tarifa: veća kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda i prirodnog gasa i u vezi s tim, da se Vašingtonu ugodi u onome što posebno priželjkuje, a to je da američki gas u potpunosti istisne ruski sa japanskog tržišta.

U 2023. godini Japan, koji sprovodi sankcije protiv Moskve u svim oblastima osim u nabavkama gasa, jer ima sopstvene krupne interese u nalazištima na ostrvu Sahalinu, uvezao je iz najveće zemlje sveta devet odsto od svoje ukupne nabavke gasa u inostranstvu.

Analitičari, međutim, smatraju da protivudarac kroz uvođenje carina na američke proizvode nije opcija za Tokio, kao ni za Seul i zbog ekonomskih i političkih, odnsno, bezbednosnih razloga.

Predstojeće teškoće

Inače, oko 60 odsto japanskih automobila koji se prodaju u SAD se i proizvode u toj državi. S druge strane, Republika Koreja je do sada manje ulagala u postrojenja u SAD, pa u ovom trenutku "samo" oko 40 posto automobila njenih proizvođača koji se prodaju u SAD se tu i prave.

Japan je u SAD prošle godine izvezao vozila i delova vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je ekvivalent jednom procentu ukupnog japanskog bruto društvenog proizvoda (BDP). Automobili su u njegovom izvozu u SAD učestvovali sa 28 odsto. Ekonomisti u Zemlji izlazećeg sunca računaju da će carine od 25 procenta umanjiti japanski izvoz vozila u SAD za otprilike petinu, što bi predstavljalo kontrakciju japnskog BDP za 0,2 posto.

S druge strane, otvaranje novih postrojenja, odnosno, izmeštanje postojećih iz Japana u SAD poremetilo bi situaciju u vezi zapošljavanja i snabdevanja delovima u samom Japanu.

Pojedini poslovni ljudi u toj dalekoistočnoj zemlji smatraju da bi dalje uspostavljanje fabrika u SAD teško išlo i zbog problema nedostatka radne snage, pošto se američka ekonomija proteklih decenija fokusirala na finansijske usluge i nekretnine, te ne poseduje dovoljan broj radnika u proizvodnom sektora. Deo delova bi morao da bude uvožen iz Japana, a budući da bi i oni potpali pod nove tarife, to znači da bi finalni proizvodi, automobili, ipak bili nešto skuplji za američke proizvođače.

Otud u Japanu, pa i u Republici Koreji, kada su u pitanju Trampove nove tarife, biznismeni, ekonomisti i političari su saglasni u ceni da sledi puno muke i bola, a taj sentiment vidljiv je i reakciji berzi na kojima su akcije proizvođača automobila poput "Tojote" i "Hjundaija" u padu.