Istanbul – protesti, optužbe i zabrane

Drugi dan zaredom, pristalice opozicije i građani okupili su se u centru Istanbula, tvrdeći da hapšenje Ekrema Imamoglua predstavlja politički obračun vlasti sa jedinom osobom koja bi na izborima mogla da porazi predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Stanovnici Istanbula su na ulice izašli nedugo pošto je u Ankari zasedao savet za nacionalnu bezbednost, na kojem je, kako piše Hurijet, raspravljano o hapšenju Imamoglua, njegovim navodnim vezama sa kurdskim političarima, te stanju u Bosni i Hercegovini i Pojasu Gaze.

Demonstranti su mahali turskim zastavama i pozivali se na političke slobode, prolazeći pored kolone vodenih topova i teško opremljenih policajaca i tvrdeći da većina na ulicu nije izašla zbog podrške opoziciji, već su stali u odbranu demokratije.

Imamoglu je uhapšen zbog korupcije, nakon što ga je tužilaštvo optužilo da je kupio više od 100 nekretnina u najvećem gradu Turske. Druga optužnica ga tereti za terorizam, jer je pred lokalne izbore održane prošle godine navodno sarađivao sa zabranjenim kurdskim organizacijama.

Policija je u njegovu kuću upala četiri dana pre najavljenog objavljivanja kandidature Imamoglua na predsedničkim izborima 2028. godine. Bez ustavnih promena, Erdogan neće moći da se kandiduje na tim izborima.

Turski mediji navode da je prilikom pretresa stanova saradnika istanbulskog gradonačelnika zaplenjeno oko 1,3 miliona dolara.

Osim 117 uhapšenih kao deo mreže Ekrema Imamoglua, iza rešetaka se našlo i 37 osoba privedenih zbog "provokativnih postova kojima se izazivaju mržnja i nasilje".

Ministar pravde Jilmaz Tunč je demonstrante optužio za politizaciju hapšenja Imamoglua i širenje lažnih vesti u vezi s akcijom pravosuđa.

Pristalice njegove partije pak smatraju da je prednost koju ima u istraživanjima javnog mnjenja jedini greh Ekrema Imamoglua, koji je uprkos pokušaju centralnih vlasti da ponište izbore, na mesto gradonačelnika Istanbula izabran 2019. godine.