Rodrigo Duterte – haški zatvor umesto političkog kambeka

Jedna od dominantnih vesti proteklih dana u Istočnoj Aziji je hapšenje i izručenje Hagu bivšeg predsednika Filipina Rodriga Dutertea, koji je ušao u istoriju kao prvi lider te države koji je pokušao ozbiljan vojnopolitički otklon od bivšeg kolonijalnog gospodara i višedecenijskog patrona Sjedinjenih Američkih Država.

Duterte je lišen slobode početkom prošle nedelje na međunarodnom aerodromu Ninoj Akino u Manili neposredno po povratku iz Hong Konga, gde živi veliki broj filipinskih radnika s pravom glasa i gde je on držao predizborne govore, pošto se kandidovao za mesto senatora na opštim izmorima zakazanim za 12. maj.

Optužnica za zločine protiv čovečnosti

Sedamdesetdevetogodišnji Duterte uhapšen je na osnovu poternice Međunarodnog krivičnog suda u Hagu zbog zločina protiv čovečnosti.

Reč je vansudskim pogubljenjima i drugim prestupima počinjenim za vreme njegove vlade od 2016. do 2022. godine, kada je kao predsednik države pokrenuo "rat protiv droge", u kojem je, po procenama UN, život izgubilo preko osam i po hiljada ljudi, ali i zločinima protiv političkih neistomišljenika u istom periodu i za vreme njegovog mandata kao gradonačelnika najvećeg grada na jugu zemlje Davaoa.

Kontroverzni Duterte, poznat po oštrom jeziku i brojnim surovim verbalnim ispadima, između ostalog, je izjavljivao da će rado pobiti sve dilere i narkomane, a optužnica ga tereti da je dao policiji otvorene ruke da sama presudi licima za koje smatra da su umešana u prodaju narkotika bez hapšenja i suđenja, te da je tolerisao i podstrekivao formiranje nezvaničnih građanskih milicija, koje su delovale van zakona pod izgovorom borbe protiv pošasti droge.

Epilog sukoba između dva moćna politička klana

Hapšenje Dutertea, koji je najpre smešten u vazduhoplovnu bazu filipinske vojske Vilmor da bi prošle srede bio prebačen u Hag, dolazi nakon što je njegova ćerka Sara u februaru opozvana sa funkcije potpredsednika države zbog verbalne pretnje ubistvom sadašnjem predsedniku Ferdinandu Markosu mlađem.

Ta dva događaja, koja su označila pad političkog klana Duterte pred moći drugog, starijeg porodičnog klana Markosovih, predstavljaju posledicu nesuglasica i svađa tih dveju struktura moći.

One su tokom kampanje za predsedničke izbore 2022. godine sarađivale, kako bi kormilo države preuzeo dvojac Ferdinand Markos mlađi i Sara Duterte, ali nakon što su ovo dvoje došli na čelo države, novi predsednik Markos je počeo da poništava rezultate i zaostavštinu politike njenog oca.

On je najpre odmah preokrenuo smer filipinske spoljne politike, zaustavivši ekonomsko i političko približavanje Kini, te svoju državu vratio na kurs vojnopolitičkog oslanjanja na SAD i suprotstavljanja Pekingu u vezi teritorija u Južnom kineskom moru oko koje se dve države spore.

Rodrigo Duterte nastojao je da privuče više desetina milijardi dolara kineskog kapitala za svoj masivni program izgradnje infrastrukture i bio voljan da u tu svrhu prećutno pređe preko nesuglasica sa Kinom u vezi sa atolom iz arhipelaga Spratli.

On je, zbog pritisaka američke vlade, tink tankova i tzv. NVO, pretio da ne obnovi sporazum o stacioniranju američkih trupa u svojoj zemlji, te čak poručio dva kontingenta ruskog naoružanja (automatske puške i tranportne helikoptere) kako bi dalje smanjio zavisnost od Vašingtona i sebi stvorio manevarski prostor.

Međutim, novi predsednik Markos smesta je proširio i produbio sporazum o vojnoj saradnji sa SAD, intenzivirao vojnu razmenu i zajedničke vežbe sa američkim saveznicima kao što su Japan i Australija, te ubrzao naoružavanje filipinske vojske sredstvima poreklom iz SAD i njima bliskih zemalja, praktično stavivši svoju zemlju na uslugu armiji SAD u njenom nastojanju da ojača vojni obruč oko Tajvana i Južnog kineskog mora usmeren na obuzdavanje delovanja kineske mornarice i vazduhoplovstva.

Kako su razlike u mišljenju počele da se produbljuju, predsednik Markos je javno stavio na znanje da će pozitivno odgovoriti na zahtev za hapšenje Duterta po poternici iz Haga, što se prošlog utorka i obistinilo. U međuvremenu i filipinsko pravosuđe je pokrenulo niz istraga protiv članova Duterteove porodice i njegovih pomagača u vezi finansijskih malverzacija i zločina počinjenih tokom trajanja rata protiv droge.

Ironično je da je upravo Rodrigo Duterte u dobroj meri omogućio dolazak na vlast Markosa mlađeg tako što je rehabilitovao njegovog oca i obeshrabrivao provođenje istrage protiv porodice Markos za iznošenje oko 10 milijardi dolara državnog novca i drugog blaga 1986. godine, kada je Ferdinand Markos stariji, diktator koji je dve decenije vladao Filipinima, skupa sa svojom decom i rođacima prebegao u SAD.

Optužnica Međunarodnog krivičnog suda protiv Rodriga Dutertea je podignuta 2018. godine, još dok je on bio na čelu filipinske države.

Duterte je zbog toga izveo svoju zemlju iz članstva tok suda sledeće 2019.

Duterteov advokat Salvador Medialde je ozjavio da je njegov klijent u lošem zdravstvenom stanju i da je bio kidnapovan.
Predsednik Markos je u obraćanju novinarima hapšenje i izručenje Dutertea opravdao potrebom da njegova država ispuni svoje obaveze prema Interpolu, dok kritičari tog postupka ocenjuju da je izručenje bivšeg predsednika vrlo neobičan potez budući da Filipini nisu član Međunarodnog krivičnog suda, suda koje je podigao optužnice i protiv ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Bendžamina Netenjahua.

Snažan udarac klanu Duterte pred izbore

U prvoj polovini maja na Filipinima će biti održani lokalni i parlamentarni izbori.

Filipinski mediji su ranije izveštavali da će Rodrigo Duterte pokušati da zauzme mesta gradonačelnika Davaoa i senatora, nakon čega bi 2028. godine na izborima za predsednika i potpredsednika ponovo pokušao da se vrati na sam vrh države u paru sa svojom ćerkom - po tom planu ona bi zauzela funkciju predsednika, a on potpredsednika, jer filipinski ustav ne dozvoljava da ista osoba bude dva puta na najvišoj funkciji.

Sigurno je da odluka sadašnjeg predsednika Markosa da omogući hapšenje i izručenje Rodriga Dutertea Hagu motivisana i željom da se ostvari konkretan politički cilj: uklanjanje popularnog rivala i slabljenje njegove političke baze kako bi se olakšalo upravljanje državom i obezbedio budući primat klana Markos.