Rodrigo Duterte – ludorije koje imaju smisla

Čovek koji je izjavio da će mu biti drago da pobije tri miliona narkomana u svojoj zemlji kao što su nacisti pobili tri miliona Jevreja. Čovek koji je rekao da će američkog predsednika Obamu, kada ga sledeći put vidi, opsovati u lice – filipinski predsednik Rodrigo Duterte miljenik je svetskih medija. Bar u negativnom smislu.

O njemu se govori kao o "Azijskom Trampu", odnosno kao o neotesanom političaru koji jednostavnim frazama, začinjenim nepristojnim komentarima, privlači mase i sebe predstavlja kao rušioca okoštalog, korumpiranog birokratskog sistema, koji guši narod, i koji je zbog svog neobuzdanog jezika često prisiljen da izađe pred kamere da bi se pravdao ili izvinjavao za uvrede koje je izgovorio.

O njemu se piše i kao o još jednom iz niza surovih lidera sklonih diktaturi i kršenju ljudskih prava, čija je uračunljivost upitna, a koji se poslednjih par godina javljaju širom sveta kao reakcija na globalizaciju, razaranje tradicionalnih kultura, masovne migracije, te na dominaciju zapadnog sistema verbalnih i misaonih tabua poznatih kao "politička korektnost".

Osude i napisi o mentalnoj nestabilnosti novog filipinskog predsednika naročito su prisutni u američkim medijima, ne samo zato što je Duterte američkog ambasadora u Manili, koji ga je još pre stupanja na najvišu funkciju kritikovao zbog organizovanja odreda smrti koji po kratkom postupku eliminišu dilere droge, nazvao "kučkinim sinom" i s ironičnim osmehom najavio da će se i prema predsedniku Obami odnositi na isti način i reći mu da "ide dođavola" već i zato što je izjavio da će nedavne zajedničke vežbe filipinske i američke vojske biti i poslednje.

I to u uslovima kada Sjedinjene Američke Države nastoje da od Filipina ponovo naprave snažno vojno uporište za projekciju svoje moći u jugoistočnoj Aziji (kao za vreme Hladnog rata), kako bi osujetile ili bar znatno usporile ekspanziju kineskih vojnih efektiva u Južnom kineskom moru i jačanje kontrole Pekinga nad pomorskim putevima kojim se godišnje kreće 60 posto svetske pomorske trgovine, odnosno prolazi roba vredna oko 5.000 milijardi dolara.

Duterteu, koji je objavio da želi bliže ekonomsko i vojno povezivanje sa Kinom, Amerikanci prebacuju i da je tim izjavama praktično svoju zemlju lišio velike pravne i psihološke prednosti u teritorijalnom sporu s Pekingom oko ostrva Spratli, koju je ona posle višegodišnjeg procesa pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu stekla kada je u julu ove godine taj organ Ujedinjenih nacija doneo presudu koja je tvrdnje Pekinga da mu istorijski pripada lavovski deo od preko 80 posto Južnog kineskog mora okarakterisala kao neosnovane.

Takođe, sud u Hagu, koralne grebene nadomak Filipina koje su Kinezi učvršćivali i proširivali, nije priznao kao prirodna ostrva koja daju pravo na posedovanje ekskluzivne ekonomske zone, odnosno eksploataciju prirodnih resursa u prostoru od 200 nautičkih milja oko njih, čime je negirano i pravo Kine da razvija i eksploatiše resurse u moru na svega nekoliko stotina kilometara od filipinske obale.

Ta odluka je velika diplomatska i politička karta koja Filipinima omogućava da bolje zaštite svoj suverenitet nad istočnim obodom Južnog kineskog mora i svoje pravo na korišćenje ribe, nafte i prirodnog gasa u njemu, a Duterte se nje neobjašnjivo odriče, što sve i nije čudno s obzirom na njegovu neuravnoteženost – tako se pisalo i govorilo u medijskim izveštajima proteklih nedelja.

Drugačija tumačenja postupaka Dutertea

Međutim, poslednjih dana u istočnoj i jugoistočnoj Aziji polako se javljaju drugačija tumačenja postupaka filipinskog predsednika.

Njegove namere da kroz produbljivanje veza sa Kinom preokrene politiku prethodnih filipinskih vlasti, koje su se otvoreno kretale u smeru jačanja vojne i ekonomske saradnje sa SAD i njihovim saveznicima Japanom i Južnom Korejom, sada se ocenjuju smislenim, pa i mudrim.

Osnovni razlog je to što je, smatraju pojedini analitičari, Duterte time praktično umanjio tenzije i sprečio produbljivanje krize u Južnom kineskom moru.

Naime, nakon presude Međunarodnog suda u Hagu, koja je bilo izuzetno nepovoljna za Kinu i, na izvestan način, ponižavajuća za njeno rukovodstvo, očekivalo se da će Peking reagovati burno, pojačanom demonstracijom svog suvereniteta kroz upućivanje više brodova i letelica u Južno kinesko more i kroz dalje vojno utvrđivanje koralnih grebena u blizini Filipina.

To bi produbilo trvenje ne samo sa filipinskim snagama već pre svega sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje slanjem vojnih brodova i bombardera u Južno kinesko more aktivno nastoje da ospore teritorijalno pravo koje na njega polaže Kina i uspostave, kako kažu, "slobodu navigacije" i "neometan međunarodni saobraćaj" u tom moru.

Te demonstracije sile i sučeljavanja vojnih efektiva Kine i SAD mogli su da osetno uvećaju opasnost od izbijanja vojnog sukoba.

Taj scenario, međutim, izbegnut je upravo zahvaljujući pozivu predsednika Dutertea Pekingu na veću ekonomsku pa i vojnu saradnju, ocenjuju sada pojedini analitičari u SAD i Aziji.

Kako kažu, to je bio veliki gest uvažavanja koji je vlastima u Pekingu omogućio da sačuvaju obraz pred svojom javnošću nakon nepovoljne presude iz Haga i otvorio put za održavanje uticaja Kine u regionu bez posezanja za novim vojnim merama.

Time je, bar privremeno, izbegnuto zaoštravanje susreta kineskih i američkih snaga u Južnom kineskom moru, od čega koristi pored Filipina i Kine, imaju i SAD, koje sada na miru mogu da obave promenu državnog vrha koju donose predsednički izbori idućeg meseca.

Mada na Filipinima postoji zabrinutost da bi drski nastupi Dutertea prema američkim zvaničnicima mogli da imaju velike ekonomske i bezbednosne posledice, postoje i mišljenja da će njegovo približavanje Kini zapravo zaštititi zemlju od opasnosti da, kao nedvosmisleni američki saveznik, bude izložena ekonomskim sankcijama i vojnim provokacijama od strane Kine, te da će umiriti i obradovati moćne filipinske industrijalce i trgovce kineskog porekla koji daju veliki doprinos filipinskoj privredi.

Spoljnopolitičke "ludorije" ekscentričnog filipinskog predsednika, koji se na domaćem frontu zarekao da će iskoreniti pošast narkomanske zavisnosti koja decenijama mori njegovu zemlju, sada tako izgledaju mnogo racionalnije i smislenije nego što se to isprva prikazivalo u zapadnim medijima.

Predsednik Rodrigo Duterte sledeće nedelje ide u zvaničnu posetu Pekingu, gde će ga pratiti ogromna delegacija od preko 250, a moguće i više od 300 filipinskih biznismena iz oblasti građevine, energetike, turizma, poljoprivrede i drugih sektora, koji se zdušno nadaju da će ta poseta okončati višegodišnje zahlađenje u odnosima dve zemlje i otvoriti vrata krupnim kineskim investicijama.