SAD novim bazama jača vojnu poziciju na Južnom Pacifiku

I najmanji su važni kada je u pitanju ozbiljan i složen posao suzbijanja kineskog zmaja.

50433439

Protivraketni sistem Patriot

Predsednik pacifičke države Palau, koja ima oko 21.000 stanovnika i površinu od 495 kvadratnih kilometara, zatražio je od SAD da rasporedi protivraketni sitem "patriot" na tlu njegove ostrvske zemlje kako bi istu branio od eventualnog kineskog udara.

Ovu vest donose mediji u azijsko-pacifičkom regionu bliski Vašingtonu, povodom održavanja drugog po redu samita SAD i država Tihog okeana, koji počinje u ponedeljak u Vašingtonu, a koji je, kao i prvi, upriličen pre svega kako bi se sprečio vojnopolitički prodor najmnogoljudnije zemlje sveta dublje u Pacifik.

Predsednička svest o bezbednosti

Na samitu čiji je domaćin predsednik Džozef Bajden trebalo bi da se raspravlja o modalitetima za borbu protiv klimatskih promena, koje u formi tajfuna i podizanja nivoa mora ozbiljno ugrožavaju mnoge ostrvske nacije najvećeg svetskog okeana, o njihovom privrednom razvoju, ali i, posebno bitno za Vašington, o vojnim pitanjima.

Odnosno, o načinima na koji bi SAD mogle da pariraju pokušaju Pekinga da kroz velika ekonomska ulaganja, infrastrukturne radove i sporazume o bezbednosti ostvari fizičko vojno prisustvo u nekim od ostrvskih država Pacifika i tako se bar delimično oslobodi okova koju mu nameću vojne baze SAD i njenih saveznika načičkane u tzv. "prvom redu ostrva" – prirodnoj geografskoj brani koja Kinu odvaja od Tihog okeana a koju formiraju države i regioni koji su američki saveznici: Japan, Tajvan i Filipini.

Surangel Vips, predsednik Palaua, ostrvske zemlje u Mikroneziji koja se nalazi na oko 950 kilometara istočno od južnog filipinskog ostrva Mindanao i 1.300 kilometara zapadno od američkog ostrva Guam, zatražio je od američke vlade da postavi sistem "patriot" u njegovoj državi jer je u svojoj mudrosti ocenio da bi moćni radari, koji bi omogućili bliže praćenje aktivnosti kineske mornarice a čije postavljanje je predložio Vašington, bili potencijalna meta, koja bi mogla da privuče raketni napad Kineske narodnooslobodilačke vojske.

Vipsa, takođe, brine i to što su se kineski istraživački borodovi poslednjih meseci pojavljivali u vodama nedaleko od njegove zemlje, na mestima koja su pogodna za presecanje podvodnih komunikacionih kablova.

Temeljna priprema za rat protiv Kine i jačanje kontrole nad južnim Pacifikom

Simptomatično je i da SAD, koje su nedavno upravo postigle dogovor sa Filipinima o korišćenju još četiri vojne baze na tlu te ostrvske države od 110 miliona ljudi, čime se ukupan broj kasarni u kojima američka mornarica i vazduhoplovstvo gomilaju zalihe i municiju te stacioniraju svoje efektive u toj zemlji povećao na devet, sada sa prijateljski nastrojenim režimom u Manili pregovaraju o pristupu u još pet filipinskih baza – ovog puta na istoku zemlje.

Naime, planeri u Pentagonu, čini se, zadovoljni su uslugom koja im je na Filipinima pružena radi pokrivanja Južnog kineskog mora (na čijih 80 odsto voda pravo polaže NR Kina) i Luzonskog moreuza (čiju severnu obalu formira Tajvan), pa sada pažnju okreću na drugu stranu Filipina, onu koja izlazi na Tihi okean i gleda u Palau i Guam.

Kao kandidati za nova američka uporišta na istoku Filipina pominju se ostrva Samar, Lejte i Mindanao, piše japanski časopis Nikei Azija.

To praktično znači da Vašington sada želi da utvrdi i zaleđe Filipina i njih čvršće logistički poveže sa svojim vojnim aerodromima i pristaništima na Guamu i tako stvori duboku i višeslojnu mrežu vojnih postaja koje bi iz pozadine dale doprinos u eventualnom sukobu sa Pekingom oko Tajvana ili Južnog kineskog mora i zbog svoje brojnosti i udaljenosti od kineske obale bile vrlo teške za uništiti.

Kada se uzme u obzir da su SAD u maju postigle sporazum i za otvaranje dve nove vojne baze u Papui Novoj Gvineji (RTS :: Svet :: Najsiromašnije države sveta kao poprište geopolitičke borbe za Južno kinesko more), jasno je i da one žele da ostvare detaljniju i snažniju kontrolu nad celim južnim Pacifikom, na prostoru od Filipina do Australije, Solomonskih Ostrva i Nove Kaledonije.

Solomonska Ostrva posebno brinu Vašington jer je tamošnja vlada prošle godine sa Pekingom postigla sporazum o bezbednosti, koji podrazumeva pružanje pomoći u održavanju javnog reda i mira i, strahuju u SAD, može omogućiti redovno pristajanje brodova kineske mornarice u luci prestonice Honijara, budući da u njoj kineske kompanije rade na izgradnji infrastrukture i produbljivanju pristaništa (RTS:: Svet:: SAD zabrinute zbog sporazuma Kine i Solomonskih Ostrva – Peking širi uticaj na Južnom Pacifiku).

Kineski list Čajna dejli u svom komentaru Drugog samita SAD i pacifičkih ostrva upravo ističe da se na poziv iz Vašingtona nisu odazvali premijeri Solomonskih Ostrva i Vanuatua, kao i da Kongres još nije oslobodio 810 miliona dolara ekonomske pomoći koju je američka vlada na prošlogodišnjem samitu obećala zemljama učesnicama.